24.05.2013.
Уставни суд је на 17. седници II Великог већа, у предмету IУз-68/2013 донео решење о покретању поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 103. став 1. и чл. 105. и 106. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11 и 121/12) и обуставио извршење појединачног акта или радње која је предузета на основу наведених одредаба. Суд је, сагласно одредбама члaна 33. став 1. и члана 34. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да ово решење достави Народној скупштини ради давања одговора. Рок за давање одговора је 30 дана од дана пријема овог решења. Такође, Суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одредаба чл. 100. до 102, члана 103. ст. 2. до 6, чл. 104, 106а, 107. и 108. наведеног закона.
Уставни суд је оценио да би применом оспорених одредаба Закона могле наступити неотклоњиве штетне последице по друштво у целини. До тога би могло да дође јер се превођењем права коришћења у право својине стиче право располагања на грађевинском земљишту без икаквих законских ограничења, која су ранијим прописом била установљена за случај промета права коришћења. Уставни суд је становишта да се последице утврђивања евентуалне неуставности оспорених одредаба Закона не би могле накнадно отклонити. Стога је неопходна привремена обустава извршења појединачног акта или радње које би могле бити предузете на основу оспорених одредаба Закона.
То значи да се, до доношења одлуке Уставног суда у овом предмету, неће примењивати одредба Закона о планирању и изградњи којом је прописано да се на грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини право коришћења може конвертовати у право својине, уз накнаду његове тржишне вредности, умањене за трошкове које чини укупна ревалоризована цена капитала плаћена у поступку приватизације, односно цена имовине плаћена у стечајном или извршном поступку. Осим тога, привремена мера се односи и на могућност конверзије права коришћења у право својине које се реализује уз потврду Агенције за приватизацију у корист приватизованог предузећа у случајевима прописаним законом.
Уставни суд сматра да се основано може поставити, као спорно, питање да ли се оспореним начином обрачуна накнаде за конверзију, у коме продајна цена капитала или имовине субјекта приватизације истовремено представља и противвредност за стицање права својине на грађевинском земљишту, крши начело јединства правног поретка утврђено одредбама члана 4. став 1. и члана 194. ст. 1. и 3. Устава. Такође, Уставни суд сматра спорним и то да ли се прописивање погодности у члану 103. став 1. Закона може оправдати јавним интересом за изградњу објеката на овом земљишту или је реч о прекомерном терету за друштвену заједницу у целини.