Поступак пред Уставним судом састоји се од претходног поступка, у коме се проверава да ли постоје процесне претпоставке и други услови за вођење поступка и одлучивање, разматрања и одлучивања, којим се мериторно окончава уставни спор. У претходном поступку Уставни суд од учесника у поступку и других лица, прикупља податке, oбавештења, мишљења и доказe, те обавља друге радње које су од значаја за расправљање и одлучивање на седници Уставног суда, а нарочито: да ли је Уставни суд надлежан за одлучивање; да ли је предлог поднет од овлашћеног предлагача, односно да ли су предлог, иницијатива или уставна жалба потпуни и разумљиви; да ли су достављени потребни прилози и прибављена потребна обавештења и документа; да ли су испуњене и друге процесне претпоставке за вођење поступка. Претходни поступак води судија известилац, коме у вођењу поступка и предузимању радњи помаже обрађивач предмета.
Поднесци упућени Уставном суду предају се преко поште или непосредно Уставном суду и морају бити потписани, а не могу се изјавити усмено на записник код Уставног суда. Уставна жалба, предлог, иницијатива, односно други поднесак сматра се поднетим оног дана када је предат Уставном суду, односно, ако је упућен преко поште препоручено, дан предаје пошти сматра се као дан предаје Уставном суду. Такође, електронска пошта, писмена достављена телефаксом и телеграми упућени Уставном суду, не сматрају се поднесцима којима се покреће поступак, односно иницира покретање поступка пред Уставним судом. Сви поднесци упућени Уставном суду примају се и евидентирају у писарници.
На захтев Уставног суда, одговор на предлог, иницијативу и решење о покретању поступка за оцењивање уставности, односно законитости општег акта, даје доносилац тог акта, односно орган кога он овласти. Уставни суд може, поводом иницијативе за оцену уставности закона, односно уставности или законитости другог општег акта који доноси Народна скупштина, као и иницијативе за оцену уставности статута аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, пре покретања поступка, а полазећи од сложености предмета и његовог значаја, да затражи мишљење од Народне скупштине, односно скупштине аутономне покрајине, односно скупштине јединице локалне самоуправе. Када су предлог, уставна жалба, захтев или други акт којим се покреће поступак пред Уставним судом, односно иницијатива, неразумљиви, непотпуни, не садрже податке неопходне за вођење поступка или имају друге недостатке који онемогућавају поступање у предмету, Суд ће од подносиоца затражити да, у року од 15 дана, отклони недостатке и упозориће га на последице пропуштања утврђене Законом. Ако недостатак буде отклоњен у остављеном року, сматраће се да је акт поднет Уставном суду оног дана када је први пут био поднет.
У претходном поступку могуће је да Уставни суд одбаци предлог, иницијативу, уставну жалбу, захтев, односно други акт којим се покреће поступак. Суд ће одбацити неки од наведених поднесака: 1) кад Уставни суд утврди да није надлежан за одлучивање; 2) ако поднесак није поднет у одређеном року; 3) кад у остављеном року подносилац није отклонио недостатке који онемогућавају поступање; 4) када за вођење поступка и одлучивање не постоје друге претпоставке утврђене законом (нпр. када је предлог повучен, а Уставни суд не нађе основа да сам настави поступак, када је доносилац општег акта чија се оцена уставности и законитости тражи, престао да постоји, када подносилац иницијативе одустане и тд.). О одбацивању акта којим се покреће поступак Уставни суд одлучује решењем, односно закључком.