24.05.2013.
Ustavni sud je na 17. sednici II Velikog veća, u predmetu IUz-68/2013 doneo rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 103. stav 1. i čl. 105. i 106. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11 i 121/12) i obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu navedenih odredaba. Sud je, saglasno odredbama člana 33. stav 1. i člana 34. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovo rešenje dostavi Narodnoj skupštini radi davanja odgovora. Rok za davanje odgovora je 30 dana od dana prijema ovog rešenja. Takođe, Sud je odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 100. do 102, člana 103. st. 2. do 6, čl. 104, 106a, 107. i 108. navedenog zakona.
Ustavni sud je ocenio da bi primenom osporenih odredaba Zakona mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice po društvo u celini. Do toga bi moglo da dođe jer se prevođenjem prava korišćenja u pravo svojine stiče pravo raspolaganja na građevinskom zemljištu bez ikakvih zakonskih ograničenja, koja su ranijim propisom bila ustanovljena za slučaj prometa prava korišćenja. Ustavni sud je stanovišta da se posledice utvrđivanja eventualne neustavnosti osporenih odredaba Zakona ne bi mogle naknadno otkloniti. Stoga je neophodna privremena obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koje bi mogle biti preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona.
To znači da se, do donošenja odluke Ustavnog suda u ovom predmetu, neće primenjivati odredba Zakona o planiranju i izgradnji kojom je propisano da se na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini pravo korišćenja može konvertovati u pravo svojine, uz naknadu njegove tržišne vrednosti, umanjene za troškove koje čini ukupna revalorizovana cena kapitala plaćena u postupku privatizacije, odnosno cena imovine plaćena u stečajnom ili izvršnom postupku. Osim toga, privremena mera se odnosi i na mogućnost konverzije prava korišćenja u pravo svojine koje se realizuje uz potvrdu Agencije za privatizaciju u korist privatizovanog preduzeća u slučajevima propisanim zakonom.
Ustavni sud smatra da se osnovano može postaviti, kao sporno, pitanje da li se osporenim načinom obračuna naknade za konverziju, u kome prodajna cena kapitala ili imovine subjekta privatizacije istovremeno predstavlja i protivvrednost za sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu, krši načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno odredbama člana 4. stav 1. i člana 194. st. 1. i 3. Ustava. Takođe, Ustavni sud smatra spornim i to da li se propisivanje pogodnosti u članu 103. stav 1. Zakona može opravdati javnim interesom za izgradnju objekata na ovom zemljištu ili je reč o prekomernom teretu za društvenu zajednicu u celini.