Јавна расправа се одржава пре доношења коначне одлуке и Уставни суд је одржава када се ради о поступку оцењивања уставности или законитости, поступку одлучивања о изборним споровима, као и о поступку за забрану политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице. Међутим, и у наведеним случајевима Уставни суд може одлучити да се не одржи јавна расправа и то ако оцени да је у току поступка ствар довољно разјашњена и да, на основу прибављених доказа, може одлучити и без одржавања јавне расправе; ако је о истој ствари већ одлучивао, а нису дати нови разлози за другачије одлучивање у тој ствари, као и ако постоје услови за обуставу поступка. Такође, Уставни суд може одлучити да, ван наведених (законом утврђених) основа за обавезну и факултативну јавну расправу, одржи јавну расправу када год оцени да је одржавање јавне расправе потребно, а нарочито кад се ради о сложеном уставно-правном питању или кад се постави питање уставности или законитости о коме не постоји став Уставног суда.
Јавну расправу заказује председник Уставног суда, односно његов заменик и на њу се позивају сви учесници у поступку ради излагања ставова и давања потребних обавештења. Такође, на јавну расправу се могу позвати представници органа и организација који су одговорни за извршавање предметног општег акта, ако је то од интереса за оцену уставности или законитости, као и, када је то потребно, представници органа и организација, научни и јавни радници, као и друга лица, ради давања мишљења и објашњења. О одржавању јавне расправе може се на одговарајући начин обавестити и шира јавност. Уставни суд може одржати јавну расправу и донети одлуку и када су поједини учесници у поступку одсутни са расправе, а може је одложити или прекинути ради прибављања потребних података, обавештења и мишљења, као и у другим оправданим случајевима.
За јавну расправу се припрема реферат који се доставља учесницима у поступку и другим лицима која буду позвана на јавну расправу. На јавној расправи судија известилац излаже уставноправна питања у вези са поднетим захтевом, не износећи предлог одлуке, а након тога учесници у поступку износе и образлажу мишљења и чињенице од интереса за разјашњење стања ствари. У току јавне расправе судије Уставног суда, без изношења свог мишљења, могу постављати питања и тражити разјашњења од учесника у поступку и других позваних лица о ствари која је предмет јавне расправе.