06.04.2011.
Председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић, заменица председника Уставног суда проф. др Марија Драшкић и судија Уставног суда др Боса Ненадић представили су Преглед рада Уставног суда у 2010. години на конференцији за новинаре која је данас одржана у Суду.
Председник др Слијепчевић је, представљајући Преглед рада, поред осталог навео да је у раду Уставног суда у прошлој години било укупно 10.807 предмета, што је за 108, 75 одсто више у односу на 2009. годину, јер је у тој години Суд имао укупно у раду 5.177 предмета и додао да је у току 2010. године само новопримљених предмета било 7.217, од чега се на уставне жалбе односи 5.555 предмета и 1. 662 предмета који су из домена преостале надлежности Уставног суда, а укупан број новопримљених предмета већи је за 4.005, односно за 124,69 одсто.
Председник Уставног суда је такође истакао да је Уставни суд од укупног броја предмета који су били у раду решио 2.954 што значи 77 одсто више у односу на 2009. годину када је решено 1.669 предмета. Он је нагласио да су ови резултати Уставног суда, ако се гледају кроз цифре и проценте који су исказани, више него добри и то нарочито у ситуацији када се зна да је Суд комплетиран тек крајем прошле године када је био у позицији да у пуном саставу одлучује о свим предметима из сопствене надлежности, те да су чињени огромни напори да се број предмета који се налази пред Уставним судом и процесуира и реши.
Председник др Слијепчевић је навео да се Суд суочава са низом проблема који се превасходно односе на то да је поступак решавања пред Уставним судом уређен законом који умногоме отежава могућност ефикаснијег поступања и рада Суда, али исто тако и на неoдговарајући простор у коме раде запослени у Уставном суду.
Када је реч о побољшању ефикасности рада Уставног суда председник др Слијепчевић је, поред осталог, нагласио потребу измене Закона о Уставном суду који је услов свих услова да Уставни суд ефикасно поступа и да се функција Суда нађе у границама оних одредби које су Уставом и законом одређене као надлежност Уставног суда када је реч о поступању по уставној жалби. Председник др Слијепчевић је нагласио да је законом потребно омогућити судијским одборима, који би били састављени од троје судија, да доносе решења о одбацивању оних уставних жалби које нису такве да би Суд по њима могао мериторно да одлучује.
„Измена закона се мора кретати и у правцу успостављања пуне самосталности Уставног суда кроз одређење могућег установљења буџета Суда у границама неопходних средстава која треба да припадну Уставном суду да би могао ефикасно да пружи уставносудску заштиту“, рекао је председник Уставног суда и истакао да је неопходно да се то учини на начин да Суд као независан и самосталан орган предлаже сопствени буџет, а да евентуално тај буџет одређује Народна скупштина.
Судија Уставног суда др Боса Ненадић је, између осталог, истакла да је неспорно да су тежиште рада у претходној години биле уставне жалбе и жалбе, односно уставне жалбе неизабраних судија и јавних тужилаца.
„Оно што је некада било тежиште рада Уставног суда, а то је нормативна контрола сада је мање од 20 одсто од укупног броја предмета у раду Суда“, казала је судија др Ненадић и додала да би и овај проценат био знатно мањи да још једна функција Уставног суда у току прошле године није дошла до изражаја, а то је да је Суд поступао и као конфликтни суд, односно Суд који је решавао сукобе надлежности између судова и других државних органа.
Судија Ненадић је такође истакла да се Суд бавио још једним питањем које није уобичајено у уставносудској пракси, а то су забране рада удружења грађана и политичких организација на чему је доста радио и створене су претпоставке да ускоро изађе и са предлозима коначних одлука.
„Када је реч о нормативној делатности Уставног суда претходну годину обележила је одлука која се бави изборним правом, односно заштитом изборног права, на нивоу локалних јединица, али ставови Суда исказани поводом Закона о локалним изборима и такозваних бланко оставки, начина расподеле мандата су ставови који се односе уопште на оствaривање изборног права у представничким телима, од јединице локалне самоуправе до Народне скупштине“, рекла је судија др Ненадић и додала да се друга одлука која је обележила рад Суда у 2010. години односи на Закон о јавном информисању, односно измене и допуне тог закона.
Судија др Ненадић је такође као важне за претходну годину навела и одлуке које је Суд донео по жалбама неизабраних судија, односно одлуке у случају Савељић и Тасић, које представљају пилот одлуке јер се односе и на све друге случајеве неизабраних судија. Такође, судија др Ненадић је истакла и чињеницу да се 54,6 одсто од уставних жалби које су усвојене односи на утврђивање повреде права на суђење у разумном року што говори да наш правосудни систем још увек болује од неефикасности.
Заменица председника Уставног суда проф. др Марија Драшкић, одговарајући на питања новинара, говорила је о поступку оцене уставности Закона о судијама, односно изменама тог закона.