06.04.2011.
Predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević, zamenica predsednika Ustavnog suda prof. dr Marija Draškić i sudija Ustavnog suda dr Bosa Nenadić predstavili su Pregled rada Ustavnog suda u 2010. godini na konferenciji za novinare koja je danas održana u Sudu.
Predsednik dr Slijepčević je, predstavljajući Pregled rada, pored ostalog naveo da je u radu Ustavnog suda u prošloj godini bilo ukupno 10.807 predmeta, što je za 108, 75 odsto više u odnosu na 2009. godinu, jer je u toj godini Sud imao ukupno u radu 5.177 predmeta i dodao da je u toku 2010. godine samo novoprimljenih predmeta bilo 7.217, od čega se na ustavne žalbe odnosi 5.555 predmeta i 1. 662 predmeta koji su iz domena preostale nadležnosti Ustavnog suda, a ukupan broj novoprimljenih predmeta veći je za 4.005, odnosno za 124,69 odsto.
Predsednik Ustavnog suda je takođe istakao da je Ustavni sud od ukupnog broja predmeta koji su bili u radu rešio 2.954 što znači 77 odsto više u odnosu na 2009. godinu kada je rešeno 1.669 predmeta. On je naglasio da su ovi rezultati Ustavnog suda, ako se gledaju kroz cifre i procente koji su iskazani, više nego dobri i to naročito u situaciji kada se zna da je Sud kompletiran tek krajem prošle godine kada je bio u poziciji da u punom sastavu odlučuje o svim predmetima iz sopstvene nadležnosti, te da su činjeni ogromni napori da se broj predmeta koji se nalazi pred Ustavnim sudom i procesuira i reši.
Predsednik dr Slijepčević je naveo da se Sud suočava sa nizom problema koji se prevashodno odnose na to da je postupak rešavanja pred Ustavnim sudom uređen zakonom koji umnogome otežava mogućnost efikasnijeg postupanja i rada Suda, ali isto tako i na neodgovarajući prostor u kome rade zaposleni u Ustavnom sudu.
Kada je reč o poboljšanju efikasnosti rada Ustavnog suda predsednik dr Slijepčević je, pored ostalog, naglasio potrebu izmene Zakona o Ustavnom sudu koji je uslov svih uslova da Ustavni sud efikasno postupa i da se funkcija Suda nađe u granicama onih odredbi koje su Ustavom i zakonom određene kao nadležnost Ustavnog suda kada je reč o postupanju po ustavnoj žalbi. Predsednik dr Slijepčević je naglasio da je zakonom potrebno omogućiti sudijskim odborima, koji bi bili sastavljeni od troje sudija, da donose rešenja o odbacivanju onih ustavnih žalbi koje nisu takve da bi Sud po njima mogao meritorno da odlučuje.
„Izmena zakona se mora kretati i u pravcu uspostavljanja pune samostalnosti Ustavnog suda kroz određenje mogućeg ustanovljenja budžeta Suda u granicama neophodnih sredstava koja treba da pripadnu Ustavnom sudu da bi mogao efikasno da pruži ustavnosudsku zaštitu“, rekao je predsednik Ustavnog suda i istakao da je neophodno da se to učini na način da Sud kao nezavisan i samostalan organ predlaže sopstveni budžet, a da eventualno taj budžet određuje Narodna skupština.
Sudija Ustavnog suda dr Bosa Nenadić je, između ostalog, istakla da je nesporno da su težište rada u prethodnoj godini bile ustavne žalbe i žalbe, odnosno ustavne žalbe neizabranih sudija i javnih tužilaca.
„Ono što je nekada bilo težište rada Ustavnog suda, a to je normativna kontrola sada je manje od 20 odsto od ukupnog broja predmeta u radu Suda“, kazala je sudija dr Nenadić i dodala da bi i ovaj procenat bio znatno manji da još jedna funkcija Ustavnog suda u toku prošle godine nije došla do izražaja, a to je da je Sud postupao i kao konfliktni sud, odnosno Sud koji je rešavao sukobe nadležnosti između sudova i drugih državnih organa.
Sudija Nenadić je takođe istakla da se Sud bavio još jednim pitanjem koje nije uobičajeno u ustavnosudskoj praksi, a to su zabrane rada udruženja građana i političkih organizacija na čemu je dosta radio i stvorene su pretpostavke da uskoro izađe i sa predlozima konačnih odluka.
„Kada je reč o normativnoj delatnosti Ustavnog suda prethodnu godinu obeležila je odluka koja se bavi izbornim pravom, odnosno zaštitom izbornog prava, na nivou lokalnih jedinica, ali stavovi Suda iskazani povodom Zakona o lokalnim izborima i takozvanih blanko ostavki, načina raspodele mandata su stavovi koji se odnose uopšte na ostvarivanje izbornog prava u predstavničkim telima, od jedinice lokalne samouprave do Narodne skupštine“, rekla je sudija dr Nenadić i dodala da se druga odluka koja je obeležila rad Suda u 2010. godini odnosi na Zakon o javnom informisanju, odnosno izmene i dopune tog zakona.
Sudija dr Nenadić je takođe kao važne za prethodnu godinu navela i odluke koje je Sud doneo po žalbama neizabranih sudija, odnosno odluke u slučaju Saveljić i Tasić, koje predstavljaju pilot odluke jer se odnose i na sve druge slučajeve neizabranih sudija. Takođe, sudija dr Nenadić je istakla i činjenicu da se 54,6 odsto od ustavnih žalbi koje su usvojene odnosi na utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku što govori da naš pravosudni sistem još uvek boluje od neefikasnosti.
Zamenica predsednika Ustavnog suda prof. dr Marija Draškić, odgovarajući na pitanja novinara, govorila je o postupku ocene ustavnosti Zakona o sudijama, odnosno izmenama tog zakona.