12.07.2012.
Уставни суд је, на 12. седници Суда, одржаној 3. јула 2012. године, којом је председаваo др Драгиша Слијепчевић, председник Уставног суда, донео одлуку којом је утврдио да нису у сагласности са Уставом Републике Србије следеће одредбе члана 2. Закона о изменама и допунама Закона о Влади („Службени гласник РС“, број 65/08): наслов изнад члана 13а у делу који гласи : „- заменик председника Владе“; одредба става 1. члана 13а у делу који гласи: „- заменика председника Владе“; одредба става 2. члана 13а у делу који гласи: „ - заменик председника Владе“, одредба става 3. члана 13а у делу који гласи: „- заменика председника Владе“.
Уставни суд оцењује да је, увођењем института „заменика председника Владе“, законодавни орган прекорачио границе својих уставних овлашћења, јер је тиме непосредно установио у структури Владе нову функцију коју Устав не предвиђа. Полазећи од одредаба члана 125. Устава које утврђују састав Владе тако што одређују да је чине председник Владе, један или више потпредседника и министри, Суд сматра да је, таквим уставним одређењем, искључена могућност да се, било којим актом нижим од Устава па дакле и законом, уводе нове функције, што је у овом случају учињено увођењем института „заменика председника Владе“. Из тог разлога, Уставни суд је утврдио да одредбе члана 2. Закона, у деловима којима се „првом“ потпредседнику Владе одређује и својство „заменика председника Владе“, нису сагласне са Уставом.
Насупрот томе, Уставни суд оцењује да је законско увођење појма „први потпредседник Владе“ предузето у границама уставних овлашћења и да нема значење противуставног задирања законодавне власти у нормативни и функционални домен извршне власти. Наиме, имајући у виду одсуство уставне уређености питања замењивања председника Владе, законско увођење обавезе председника Владе да одреди једног од потпредседника Владе, који га замењује за време одсутности или спречености, са свим овлашћењима председника Владе, изузев овлашћења на предлагање избора или разрешења члана Владе, засновано је на Уставу, и то како на општем уставном овлашћењу односно обавези законодавног органа да уреди и обезбеди функционисање и рад сваког државног органа, тако и на посебном и изричитом овлашћењу да то учини и у погледу функционисања и рада Владе, доношењем закона о Влади. Суд оцењује да прописивање такве обавезе председника Владе не представља повреду Уставом утврђеног положаја и функција председника Владе, нити има карактер противуставног увођења овлашћења за једног од потпредседника Владе противно Уставом утврђеном положају потпредседника Владе.