14.07.2011.
Уставни суд је на 28. Редовној седници, донео Закључак о одбацивању предлога и иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности и несагласности са општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима одредбе члана 7. став 2. Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06).
Уставни суд је констатовао да Устав Републике Србије од 2006. године (члан 167.), као и Устав Републике Србије од 1990. године (члан 125.) не утврђује уставни закон као акт који подлеже уставносудској контроли и да уставни закон, као посебан акт, Устав предвиђа једино у одељку Промена Устава којим су уређени поступак промене Устава (чл. 203. и 204. Устава од 2006, односно чл. 132. и 133. Устава од 1990. године) и „уставни закон“ (члан 205. Устава од 2006, односно члан 134. Устава од 1990. године). Полазећи од тога да одредбама члана 167. Устава није утврђена надлежност Уставног суда да оцењује сагласност уставног закона са Уставом, као и да према ставу Суда Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије има карактер прелазних уставних одредби, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), одбацио предлоге и иницијативу.
У поступку је констатовано и то да је на седници Уставног суда, одржаној 16. децембра 2010. године, Уставни суд разматрао предложени правни став према коме „Уставни закон, као посебан акт за спровођење Устава, који је донет по процедури различитој од поступка доношења Устава подлеже уставносудској контроли како у формалном тако и у материјалном смислу“, али предложени став није добио потребну већину гласова.