01.04.2009.
Поштовани посленици јавне речи, 
Захваљујући вам што сте се одазвали  нашем позиву да присуствујете овој конференцији, желим да Вас, у име Уставног  суда, поздравим и упознам са резултатима рада Суда у току прошле  године.
Година 2008. је прва година рада Уставног суда у садашњем саставу  од десет изабраних и именованих судија. Функционисање Уставног суда током прошле  године било је, пре свега, опредељено његовим уставним положајем и значајно  проширеним надлежностима, које су установљене новим Уставом. 
Што се тиче  нормативне контроле, савремени уставни систем Републике Србије Уставом је добио:  мешовит систем оцене уставности и законитости, тј. уз накнадну контролу уведена  је и контрола а priori; контрола сагласности домаћег са међународним правом, као  и контрола сагласности потврђених међународних уговора са Уставом; проширена је  надлежност Уставног суда и у споровима о сукобу надлежности, док је досадашња  надлежност Суда да одлучује о забрани рада политичке организације проширена и на  одлучивање о забрани рада синдикалне организације и удружења грађана, а Суд је  овлашћен да одлучује и о забрани верских заједница. Нова надлежност Уставног  суда је и надлежност за одлучивањe о постојању повреде Устава у поступку за  разрешење председника Републике. Наравно, ту су изборни спорови који нису у  надлежности других судова.
Посебно је значајно заснивање надлежности Уставног  суда као „жалбеног“ суда, будући да је, уз контролу уставности и законитости,  најбитнија функција Уставног суда у домену заштите људских и мањинских права,  коју Суд остварује, одлучујући по уставним жалбама. 
Овако опредељена  надлежност Суда имала је за последицу знатно већи прилив предмета у Уставни суд  у односу на ранији период. Тако је у 2008. години примљено 1787 нових предмета,  од чега 1567 уставних жалби, а 220 предмета из домена нормативне контроле.  Поређења ради, број примљених предмета током 2008. је седам и по пута већи од  броја предмета које је Суд примио током 2006. године. Међутим, број предмета из  домена нормативне контроле који је примљен прошле године је осетно мањи у односу  на број предмета који су претходних година пристизали у Уставни суд. Примера  ради, у 2005. години примљено је 437 предмета нормативне контроле, а 2006.  години 239.
Дакле, увођењем уставне жалбе, Уставни суд је, од Суда који се  бавио искључиво нормативном контролом претежним делом своје надлежности постао  „Суд обичних људи“, пред којим се у Србији пружа „последња заштита“ основних  људских права и слобода зајемчених Уставом, пре обраћања наших грађана Суду за  људска права у Стразбуру.