24.01.2025.
Председница Уставног суда Снежана Марковић и судија Уставног суда др Тамаш Корхец учествовали су на Међународној конференцији „Животни циклуси у раду уставних судова-изазови и одговори“ која је, 23. јануара 2025. године, одржана у Будимпешти, у Мађарској. Конференцију је, у Парламенту Мађарске, уприличио Уставни суд Мађарске, поводом 35 година од свог оснивања.
Председница Марковић и судија Корхец одржали су излагања у оквиру секције посвећене оснивању уставних судова, улози уставних судова у функционисању правних система, односа са правним традицијама (историјски устави) и развоју улога уставних судова.
У излагању чија тема је „Уставни суд Републике Србије - историјски аспект и улога у очувању уставности и законитости и унапређењу владавине права и људских права“, председница Марковић је, поред осталог нагласила да Уставни суд Републике Србије у континуитету остварује своју уставом одређену улогу у друштву и од тренутка када су Уставом и законом постављене основе Уставног суда Србије 1963. до данас, Уставни суд ради на очувању уставности и законитости и унапређењу владавине права и људских права.
- Данас је Уставни суд у Републици Србији, сагласно Уставу из 2006. године, према положају и надлежностима самосталан и независан државни орган чији је основни задатак заштита уставности и законитости, људских и мањинских права и слобода - рекла је председница Марковић и додала да је значај Уставног суда у ауторитету његових одлука.
Председница је такође у излагању навела да је Уставни суд до сада изградио богату праксу о питањима примене и тумачења домаћег законодавства у односу на заштиту људских права и слобода, наслањајући се на општеприхваћене међународне стандарде, пре свега на Европску конвенцију о људским правима и праксу Европског суда за људска права у Стразбуру.
- Устав из 2006. године је увео у правни систем Републике Србије ново правно средство за појединачну заштиту људских права - уставну жалбу, као средство установљено у корист појединаца, чиме им се омогућава да се обрате непосредно Уставном суду због евентуалних повреда људских права и слобода - казала је председница Уставног суда и додала да су предмет непосредне уставносудске заштите у поступку по уставној жалби сва људска и мањинска права и слободе, индивидуална и колективна, зајемчена Уставом, независно од њиховог систематског места у Уставу и независно од тога да ли су изричито уграђена у Устав или су у уставноправни систем имплементирана потврђеним међународним уговорима.
Судија Корхец је у излагању „Трансформација улоге Уставног суда - заштита уставности кроз заштиту људских права“, разматрајући промене положаја и улоге Уставног суда Републике Србије током шест деценије постојања, указао на две значајне промене које су се десиле у другој деценији 21. века.
- Одлучивање о уставним жалбама, заштита људских права у конкретним ситуацијама постепено постаје примарна, доминантна функција Уставног суда, а паралелно са овом променом, настаје и друга промена, везана за нормативну контролу, за проверу уставности закона и у склопу нормативне контроле закона Суд своје мериторне одлуке, све више заснива на ставовима и стандардима који су заузети и изграђени приликом одлучивања о уставним жалбама - рекао је судија Корхец.
Судија Корхец је, поред осталог, изнео податак да се већ више од десет година стално повећава број предмета по уставним жалбама, да последњих година број поднетих уставних жалби годишње износи око 20.000, те да од укупног броја предмета у раду, уставне жалбе износе 99%, док сви остали предмети, укључивши и све предмете нормативне контроле износе 1% предмета Уставног суда.
- Поводом уставних жалби Уставни суд махом контролише уставност правноснажних судских одлука, проверава да ли је тим одлукама судова повређено неко људско право зајемчено Уставом - казао је судија Корхец и додао да иако се велика већина уставних жалби одбацује, због непостојања процесних претпоставки за поступање, у више стотина предмета годишње Уставни суд усваја уставну жалбу и поништава правноснажне одлуке највиших судова, те се на тај начин претвара у специфичан касациони суд, који контролише поштовање људских права од стране других судова у Републици Србији.
