24.01.2025.
Predsednica Ustavnog suda Snežana Marković i sudija Ustavnog suda dr Tamaš Korhec učestvovali su na Međunarodnoj konferenciji „Životni ciklusi u radu ustavnih sudova-izazovi i odgovori“ koja je, 23. januara 2025. godine, održana u Budimpešti, u Mađarskoj. Konferenciju je, u Parlamentu Mađarske, upriličio Ustavni sud Mađarske, povodom 35 godina od svog osnivanja.
Predsednica Marković i sudija Korhec održali su izlaganja u okviru sekcije posvećene osnivanju ustavnih sudova, ulozi ustavnih sudova u funkcionisanju pravnih sistema, odnosa sa pravnim tradicijama (istorijski ustavi) i razvoju uloga ustavnih sudova.
U izlaganju čija tema je „Ustavni sud Republike Srbije - istorijski aspekt i uloga u očuvanju ustavnosti i zakonitosti i unapređenju vladavine prava i ljudskih prava“, predsednica Marković je, pored ostalog naglasila da Ustavni sud Republike Srbije u kontinuitetu ostvaruje svoju ustavom određenu ulogu u društvu i od trenutka kada su Ustavom i zakonom postavljene osnove Ustavnog suda Srbije 1963. do danas, Ustavni sud radi na očuvanju ustavnosti i zakonitosti i unapređenju vladavine prava i ljudskih prava.
- Danas je Ustavni sud u Republici Srbiji, saglasno Ustavu iz 2006. godine, prema položaju i nadležnostima samostalan i nezavisan državni organ čiji je osnovni zadatak zaštita ustavnosti i zakonitosti, ljudskih i manjinskih prava i sloboda - rekla je predsednica Marković i dodala da je značaj Ustavnog suda u autoritetu njegovih odluka.
Predsednica je takođe u izlaganju navela da je Ustavni sud do sada izgradio bogatu praksu o pitanjima primene i tumačenja domaćeg zakonodavstva u odnosu na zaštitu ljudskih prava i sloboda, naslanjajući se na opšteprihvaćene međunarodne standarde, pre svega na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
- Ustav iz 2006. godine je uveo u pravni sistem Republike Srbije novo pravno sredstvo za pojedinačnu zaštitu ljudskih prava - ustavnu žalbu, kao sredstvo ustanovljeno u korist pojedinaca, čime im se omogućava da se obrate neposredno Ustavnom sudu zbog eventualnih povreda ljudskih prava i sloboda - kazala je predsednica Ustavnog suda i dodala da su predmet neposredne ustavnosudske zaštite u postupku po ustavnoj žalbi sva ljudska i manjinska prava i slobode, individualna i kolektivna, zajemčena Ustavom, nezavisno od njihovog sistematskog mesta u Ustavu i nezavisno od toga da li su izričito ugrađena u Ustav ili su u ustavnopravni sistem implementirana potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Sudija Korhec je u izlaganju „Transformacija uloge Ustavnog suda - zaštita ustavnosti kroz zaštitu ljudskih prava“, razmatrajući promene položaja i uloge Ustavnog suda Republike Srbije tokom šest decenije postojanja, ukazao na dve značajne promene koje su se desile u drugoj deceniji 21. veka.
- Odlučivanje o ustavnim žalbama, zaštita ljudskih prava u konkretnim situacijama postepeno postaje primarna, dominantna funkcija Ustavnog suda, a paralelno sa ovom promenom, nastaje i druga promena, vezana za normativnu kontrolu, za proveru ustavnosti zakona i u sklopu normativne kontrole zakona Sud svoje meritorne odluke, sve više zasniva na stavovima i standardima koji su zauzeti i izgrađeni prilikom odlučivanja o ustavnim žalbama - rekao je sudija Korhec.
Sudija Korhec je, pored ostalog, izneo podatak da se već više od deset godina stalno povećava broj predmeta po ustavnim žalbama, da poslednjih godina broj podnetih ustavnih žalbi godišnje iznosi oko 20.000, te da od ukupnog broja predmeta u radu, ustavne žalbe iznose 99%, dok svi ostali predmeti, uključivši i sve predmete normativne kontrole iznose 1% predmeta Ustavnog suda.
- Povodom ustavnih žalbi Ustavni sud mahom kontroliše ustavnost pravnosnažnih sudskih odluka, proverava da li je tim odlukama sudova povređeno neko ljudsko pravo zajemčeno Ustavom - kazao je sudija Korhec i dodao da iako se velika većina ustavnih žalbi odbacuje, zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za postupanje, u više stotina predmeta godišnje Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava pravnosnažne odluke najviših sudova, te se na taj način pretvara u specifičan kasacioni sud, koji kontroliše poštovanje ljudskih prava od strane drugih sudova u Republici Srbiji.
