Покренут поступак за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором одредаба члана 20. ст. 12. и 13. Закона о експропријацији

31.10.2012.

Уставни суд је на данашњој, 29. седници I Великог већа, у предмету IУз-17/2011 покренуо поступак за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором одредаба члана 20. ст. 12. и 13. Закона о експропријацији (''Службени гласник РС'', бр. 53/95, 23/01 и 20/09) и тим поводом одлучио да се решење о покретању поступка достави на одговор Народној скупштини Републике Србије да би се иста у року од 60 дана изјаснила о спорним уставноправним питањима:

- да ли се оспореном одредбом члана 20. став 12. Закона обезбеђује једнакост странака пред законом, тј. једнака заштита права странака у поступку, сагласно члану 36. став 1. Устава, имајући у виду да се поступак за утврђивање јавног интереса покреће на предлог корисника експропријације и да Влада може донети решење без претходног саслушања странака;

- да ли је оспорена одредба члана 20. став 12. Закона у сагласности са начелом јединства правног поретка, утврђеним чланом 4. став 1. Устава, имајући у виду да уставно начело јединства правног поретка налаже да основни принципи и правни институти предвиђени законима којима се на системски начин уређује једна област друштвених односа буду испоштовани и у посебним законима, осим ако је тим системским законом изричито прописана могућност другачијег уређивања истих питања;

- да ли се оспореном одредбом Закона нарушава начело законитости управе из члана 198. став 2. Устава, имајући у виду да је власнику непокретности у поступку преиспитивања решења о утврђивању јавног интереса, због прописаног начина доставе акта, умногоме отежан приступ суду за вођење управног спора.

Поред наведених спорних уставноправних питања, Уставни суд сматра да се, поводом оспорене одредбе члана 20. став 12. Закона о експропријацији, основано може поставити и питање њене сагласности са одредбом члана 13. Европске коннвенције о заштити људских права и основних слобода, којом је зајемчен делотворан правни лек пред националним судовима, јер се предвиђеним начином доставе акта доводи у питање и делотворност коришћења прописаног правног средства за заштиту права и интереса странака у поступку, предвиђеног одредбом члана 20. став 13. Закона.