Милан Б. Марковић рођен је у Приштини 26. 08. 1967. године. Основну и средњу школу завршио је у Крагујевцу. Правни факултет у Крагујевцу завршио је 1992. године и исте године се запослио као приправник у ЈЖТП Београд. Правосудни испит положио је 1996. године. Од 1997. године радио у Републичком јавном правобранилаштву на пословима сaветника и секретара. На општој седници Врховног суда Србије 2001. године постављен је за секретара Врховног суда Србије. На место заменика Републичког јавног правобраниоца постављен је 2002. године, а на функцију Републичког јавног правобраниоца 2005. године. На положај Републичког јавног правобраниоца, на период од четири године, постављен је 2008. године.
Магистрирао је на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду 2006. године, где је и докторирао 2016. године.
Био је представник Државне заједнице Србија и Црна Гора у Комисији за право мањина при Централноевропској иницијативи (Central European Initiative), председник Комисије за утврђивање висине накнаде штете лицима неоправдано осуђеним и неосновано лишеним слободе и председник Комисије за накнаду штете на основу одлуке Уставног суда којом је усвојена уставна жалба, председник Комисије за израду закона о бесплатној правној помоћи. Био је члан Правног тима који заступа Републику Србију у више арбитражних спорова.
Члан је Уређивачког одбора часописа „Правни информатор“. Учествовао је у изради и реализацији више домаћих и мeђународних пројеката. Објавио је више десетина радова из области грађанског права.
Говори енглески језик.
Ожењен, кћерка Миа.
За судију Уставног суда именован је у априлу 2010. године.
Судијска дужност му је престала 29. априла 2019. године истеком времена на које је именован.
Судијска дужност му је престала 29. априла 2019. године истеком времена на које је именован.