18.06.2013.
Ustavni sud je na današnjoj, 21. sednici Ustavnog suda, u predmetu IUo-870/2012, doneo zaključak da zastane sa postupkom ocene ustavnosti Uredbe o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u katastru zemljišta za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 94/11) i dao mogućnost Vladi da, u roku od šest meseci od dana prijema ovog zaključka, Uredbu usaglasi sa Ustavom. Donosilac akta je dužan da u navedenom roku obavesti Ustavni sud o postupanju po ovom zaključku.
Odredbama člana 55. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da u toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti i da će ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud nastaviti postupak.
Naime, Vlada Republike Srbije je Ustavnom sudu, 29. marta i 4. juna 2013. godine, uputila zahteve, kojim je od Suda zatraženo da zastane sa postupkom u ovom predmetu do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Sud ocenjuje da je Vlada svojim obraćanjem Ustavnom sudu jasno iskazala nameru da se pitanja koja su predmet osporene Uredbe zakonski urede čime bi se otklonila neustavnost osporenog opšteg akta na koju se predlogom ukazuje. U tom smislu, podneti zahtev za zastoj postupka se, po oceni Ustavnog suda, zasniva na opravdanom i ustavnopravno prihvatljivom cilju. Sa druge strane, Ustavni sud je osnovanost postavljenog zahteva cenio i sa aspekta činjenice da Vlada jeste donosilac osporenog podzakonskog akta, ali da nije nadležna za donošenje zakona kojim bi se sporna pitanja uredila i tako otklonile neustavnosti. Polazeći od toga da je, na temelju odredbe člana 123. stav 1. tačka 4. Ustava predlaganje zakona jedna od ustavnih nadležnosti Vlade, Ustavni sud je našao da se navedeni razlog za zastoj može prihvatiti kao jedan od načina kojim donosilac osporenog akta izražava ozbiljnu i stvarnu nameru da se opšti akt u pogledu koga postoji sumnja u njegovu ustavnost ukloni iz pravnog poretka a da se pitanja koja su njime bila uređena budu uređena na način saglasan Ustavu bez stvaranja pravne praznine i nastupanja štetnih posledica za fizička i pravna lica na koja se ta pitanja odnose. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da Vlada ne može garantovati da će zakon biti donet, ali je ocenio da nijedan organ, s obzirom na postupak donošenja opštih pravnih akata, ne može unapred garantovati da će bilo koji opšti akt biti donet ili izmenjen čak i kada je nadležan za njegovo donošenje i da je zastoj sa postupkom ograničenog trajanja, te Ustavni sud, saglasno odredbi člana 55. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, nastavlja postupak ako u određenom roku neustavnost ne bude uklonjena.