30.05.2012.
Predsednik Ustavnog suda dr Dragiša Slijepčević održao je, u Ustavnom sudu, konferenciju za novinare na kojoj je predstavio rezultate rada u prvoj polovini ove godine i najvažnije podatke iz Pregleda rada Ustavnog suda u 2011. godini istakavši da je Sud bio izuzetno uspešan u obavljanju svoje ustavnosudske nadležnosti, jer je broj rešenih predmeta više nego imponzantan.- Rezultati su međutim takvi da se Ustavni sud njima ne može pohvaliti u odnosu na ukupan broj predmeta u radu koji je i dalje izuzetno veliki - rekao je predsednik Slijepčević i dodao da je Sud, da bi prevazišao ovaj problem, u granicama svojih mogućnosti, preduzeo odgovarajuće mere tako što je izvršio reorganizaciju radnih tela u Sudu u skladu sa promenjenim Zakonom o Ustavnom sudu i uveo novi informacioni sistem, zahvaljujući kojem se predmeti elektronski zavode, raspodeljuju, prate u toku obrade, a zatim se o svim predmetima odlučuje na elektronskim sednicama.
Predsednik Slijepčević je istakao da je Sud tokom 2011. godine posebnu pažnju posvetio rešavanju starih predmeta, od kojih su najstariji poticali još iz 2001. godine.
- Zaključno sa 2010. godinom bilo je ukupno 6.265 starih predmeta, od toga su dva poticala iz 2001. godine, 2 iz 2002, 6 iz 2003, 5 iz 2004, 8 iz 2005, 14 iz 2006, 12 iz 2007, 242 iz 2008, 1.751 iz 2009. i 4.223 predmeta iz 2010. godine - naveo je Slijepčević i dodao da je rešeno 2.623 stara predmeta, od kojih su rešena 2 predmeta iz 2001. godine, 5 iz 2003, 2 iz 2004, 3 iz 2005, 8 iz 2006, 9 iz 2007, 227 iz 2008, 1.055 iz 2009. i 1.310 predmeta iz 2010. godine, te da je u 2012. godini od 3.302. stara predmeta po ustavnim žalbama rešeno 736, a tendencija je da do kraja godine svi predmeti iz 2009. i 2010. godine, a mahom i 2011. godine budu rešeni.
Kako je objasnio, slična je situacija i sa predmetima iz normativne kontrole. Od 609 starih predmeta prenetih u 2011. godinu Sud je uspeo da reši 214 predmeta, od toga 70 predmeta u kojima su osporeni zakoni i drugi opšti akti Narodne skupštine, tri predmeta u kojima su povređeni međunarodni ugovori, 45 predmeta u kojima su osporeni podzakonski akti, a ostalo su predmeti koji se tiču sukoba nadležnosti, žalbi i izvršenja sudskih odluka.
Govoreći o pojedinim postupcima pred Ustavnim sudom, predsednik Slijepčević je rekao da se u postupcima po ustavnim žalbama sa žaljenjem mora konstatovati da je više od 50 odsto onih ustavnih žalbi koje se odbacuju napisano od strane stručnih lica, i to advokata.
- To je pojava koja nas zabrinjava i koja kao takva stvara posebne poteškoće u radu Suda - kazao je predsednik Slijepčević i dodao da Ustavni sud skreće pažnju nadležnim organima da je potrebno da preduzmu mere kako bi se broj takvih ustavnih žalbi smanjio.
Kako je naveo, najveći broj usvojenih ustavnih žalbi odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku što je alarmantan podatak koji ne zabrinjava samo Ustavni sud, već celokupnu javnost jer se radi o neažurnom postupanju sudova u kojima postupci traju mimo svih uobičajenih standarda, a to uskraćuje ostvarivanje sudske zaštite u redovnom postupku, pred redovnim sudovima.
- Taj podatak je zabrinjavajući jer se iz njega može zaključiti da ne postoje mehanizmi kojima se od strane Vrhovnog kasacionog suda predupređuje nerazumno dugo suđenje u ovim predmetima i ukazujem da se taj problem može rešiti samo izmenom Zakona o sudovima - rekao je Slijepčević i dodao da se u ovom trenutku pitanje presuđenja po ustavnim žalbama u kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku mora i dalje zadržati u nadležnosti Ustavnog suda, jer nema drugog pravnog sredstva kojim bi neki drugi organ, a u prvom redu Vrhovni kasaconi sud, mogao da preduzima mere u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i da otklanja tu vrstu povreda prava.
Predsednik Ustavnog suda je naglasio da u ovom trenutku nema takvih zakonskih mogućnosti, pa je jedino rešenje da se kroz izmenu Zakona o sudovima pitanje postupanja redovnih sudova u razumnom roku prenese u nadležnost Vrhovnog kasacionog suda i njemu ustanove ovlašćenja koja će dovesti do delotvornog preduzimanja aktivnosti u smislu ubrzanja postupka.
Predsednik Slijepčević je, pored ostalog, naglasio i da je Sud posebnu pažnju posvetio rešavanju žalbi neizabranih sudija i tužilaca, te da se ovaj postupak obavlja u skladu sa zakonom, a zakon obavezuje Sud da u ovim predmetima drži javne rasprave. Postupajući na taj način Sud je do 16. maja održao 56 javnih rasprava, od kojih su 44 već zaključeno, a 12 je odloženo radi prikupljanja novih činjenica i dokaza koji su od značaja za presuđenje u ovim predmetima.
- Činjenica da su zaključene 44 rasprave ukazuje da će Sud u najskorije vreme doneti prve odluke po ovim žalbama. Te odluke će biti grupisane u odnosu na sporna pitanja kako bi eventualno rešenjem pojedinih žalbi koje se tiču određenih spornih pitanja njihovo dejstvo moglo da se protegne i na sve druge predmete sa istim činjeničnim i pravnim stanjem - naveo je predsednik Ustavnog suda.
Predsednik Slijepčević je takođe istakao problem smeštaja Ustavnog suda, ukazavši da je nemoguće preduzeti bilo kakvu meru u cilju zapošljavanja novih obrađivača predmeta. Kako je objasnio, Sud ima sistematizovano i kadrovskim planom odobreno zapošljavanje 30 novih obrađivača, ali je to nemoguće realizovati iz jednog jedinog razloga a to je nepostojanje mogućnosti da se ti obrađivači smeste u postojećoj zgradi Ustavnog suda. Predsednik Suda je naglasio da je, osim otežanih uslova rada zaposlenih u Sudu, neprimereno i to da Ustavni sud svoju ustavnosudsku funkciju obavlja u zgradi Vlade Republike Srbije, odnosno u zgradi izvršnih organa, napomenuvši da se nigde u svetu pozicija Ustavnog suda ne povezuje, pa čak ni fizički, sa izvršnom vlašću.
- Svakako da u državi Srbiji postoje zgrade koje bi mogle da reše problem Ustavnog suda, a pomenuću samo zgradu Ministarstva ekonomije, koja izgledom i funkcionalnim karakteristikama pre odgovara potrebama Suda nego tog ministarstva, jer bi ono moglo svoju delatnost da obavlja u prostorijama u kojima se danas nalazi Ustavni sud - kazao je Slijepčević i dodao da bi na taj način Sud dobio odgovarajući prostor, a država Srbija bi u isto vreme obezbeđenjem takve zgrade jasno pokazala da se ustavnosudska vlast nalazi mimo bilo kakvih odnosa i kontakata sa izvršnom vlašću.
Pregled rada Ustavnog suda u 2011. godini možete pogledati ovde