30.05.2012.
Председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић одржао је, у Уставном суду, конференцију за новинаре на којој је представио резултате рада у првој половини ове године и најважније податке из Прегледа рада Уставног суда у 2011. години истакавши да је Суд био изузетно успешан у обављању своје уставносудске надлежности, јер је број решених предмета више него импонзантан.- Резултати су међутим такви да се Уставни суд њима не може похвалити у односу на укупан број предмета у раду који је и даље изузетно велики - рекао је председник Слијепчевић и додао да је Суд, да би превазишао овај проблем, у границама својих могућности, предузео одговарајуће мере тако што је извршио реорганизацију радних тела у Суду у складу са промењеним Законом о Уставном суду и увео нови информациони систем, захваљујући којем се предмети електронски заводе, расподељују, прате у току обраде, а затим се о свим предметима одлучује на електронским седницама.
Председник Слијепчевић је истакао да је Суд током 2011. године посебну пажњу посветио решавању старих предмета, од којих су најстарији потицали још из 2001. године.
- Закључно са 2010. годином било је укупно 6.265 старих предмета, од тога су два потицала из 2001. године, 2 из 2002, 6 из 2003, 5 из 2004, 8 из 2005, 14 из 2006, 12 из 2007, 242 из 2008, 1.751 из 2009. и 4.223 предмета из 2010. године - навео је Слијепчевић и додао да је решено 2.623 стара предмета, од којих су решена 2 предмета из 2001. године, 5 из 2003, 2 из 2004, 3 из 2005, 8 из 2006, 9 из 2007, 227 из 2008, 1.055 из 2009. и 1.310 предмета из 2010. године, те да је у 2012. години од 3.302. стара предмета по уставним жалбама решено 736, а тенденција је да до краја године сви предмети из 2009. и 2010. године, а махом и 2011. године буду решени.
Како је објаснио, слична је ситуација и са предметима из нормативне контроле. Од 609 старих предмета пренетих у 2011. годину Суд је успео да реши 214 предмета, од тога 70 предмета у којима су оспорени закони и други општи акти Народне скупштине, три предмета у којима су повређени међународни уговори, 45 предмета у којима су оспорени подзаконски акти, а остало су предмети који се тичу сукоба надлежности, жалби и извршења судских одлука.
Говорећи о појединим поступцима пред Уставним судом, председник Слијепчевић је рекао да се у поступцима по уставним жалбама са жаљењем мора констатовати да је више од 50 одсто оних уставних жалби које се одбацују написано од стране стручних лица, и то адвоката.
- То је појава која нас забрињава и која као таква ствара посебне потешкоће у раду Суда - казао је председник Слијепчевић и додао да Уставни суд скреће пажњу надлежним органима да је потребно да предузму мере како би се број таквих уставних жалби смањио.
Како је навео, највећи број усвојених уставних жалби односи се на повреду права на суђење у разумном року што је алармантан податак који не забрињава само Уставни суд, већ целокупну јавност јер се ради о неажурном поступању судова у којима поступци трају мимо свих уобичајених стандарда, а то ускраћује остваривање судске заштите у редовном поступку, пред редовним судовима.
- Тај податак је забрињавајући јер се из њега може закључити да не постоје механизми којима се од стране Врховног касационог суда предупређује неразумно дуго суђење у овим предметима и указујем да се тај проблем може решити само изменом Закона о судовима - рекао је Слијепчевић и додао да се у овом тренутку питање пресуђења по уставним жалбама у којима се истиче повреда права на суђење у разумном року мора и даље задржати у надлежности Уставног суда, јер нема другог правног средства којим би неки други орган, а у првом реду Врховни касацони суд, могао да предузима мере у складу са својим законским овлашћењима и да отклања ту врсту повреда права.
Председник Уставног суда је нагласио да у овом тренутку нема таквих законских могућности, па је једино решење да се кроз измену Закона о судовима питање поступања редовних судова у разумном року пренесе у надлежност Врховног касационог суда и њему установе овлашћења која ће довести до делотворног предузимања активности у смислу убрзања поступка.
Председник Слијепчевић је, поред осталог, нагласио и да је Суд посебну пажњу посветио решавању жалби неизабраних судија и тужилаца, те да се овај поступак обавља у складу са законом, а закон обавезује Суд да у овим предметима држи јавне расправе. Поступајући на тај начин Суд је до 16. маја одржао 56 јавних расправа, од којих су 44 већ закључено, а 12 је одложено ради прикупљања нових чињеница и доказа који су од значаја за пресуђење у овим предметима.
- Чињеница да су закључене 44 расправе указује да ће Суд у најскорије време донети прве одлуке по овим жалбама. Те одлуке ће бити груписане у односу на спорна питања како би евентуално решењем појединих жалби које се тичу одређених спорних питања њихово дејство могло да се протегне и на све друге предмете са истим чињеничним и правним стањем - навео је председник Уставног суда.
Председник Слијепчевић је такође истакао проблем смештаја Уставног суда, указавши да је немогуће предузети било какву меру у циљу запошљавања нових обрађивача предмета. Како је објаснио, Суд има систематизовано и кадровским планом одобрено запошљавање 30 нових обрађивача, али је то немогуће реализовати из једног јединог разлога а то је непостојање могућности да се ти обрађивачи сместе у постојећој згради Уставног суда. Председник Суда је нагласио да је, осим отежаних услова рада запослених у Суду, непримерено и то да Уставни суд своју уставносудску функцију обавља у згради Владе Републике Србије, односно у згради извршних органа, напоменувши да се нигде у свету позиција Уставног суда не повезује, па чак ни физички, са извршном влашћу.
- Свакако да у држави Србији постоје зграде које би могле да реше проблем Уставног суда, а поменућу само зграду Министарства економије, која изгледом и функционалним карактеристикама пре одговара потребама Суда него тог министарства, јер би оно могло своју делатност да обавља у просторијама у којима се данас налази Уставни суд - казао је Слијепчевић и додао да би на тај начин Суд добио одговарајући простор, а држава Србија би у исто време обезбеђењем такве зграде јасно показала да се уставносудска власт налази мимо било каквих односа и контаката са извршном влашћу.
Преглед рада Уставног суда у 2011. години можете погледати овде