23.01.2014.
Sudija Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić izabrana je danas, na 2. sednici Suda, za predsednicu Ustavnog suda. Na dužnost predsednice Ustavnog suda sudija Ilić Prelić će stupiti 3. februara 2014. godine, kada ističe trogodišnji mandat dosadašnjem predsedniku Suda dr Dragiši B. Slijepčeviću.
Sudiju Ilić Prelić za funkciju predsednice Ustavnog suda predložilo je troje sudija Suda uz obrazloženje da je, pored ostalog, kao sudija Ustavnog suda u prethodnih šest godina iskazala izuzetnu stručnost prilikom izrade odluka, naročito u nekim od najsloženijih predmeta iz oblasti normativne kontrole koji su u Sudu rešeni u prethodnom periodu. U obrazloženju je navedeno da je sudija Ilić Prelić, svojim konstruktivnim predlozima i sugestijama, na sednicama Suda dala značajan doprinos i u donošenju odluka u sudskim predmetima u kojima nije bila sudija izvestilac, te da njena stručnost, radno angažovanje i organizacione sposobnosti predstavaljaju više nego dovoljnu preporuku da će sa uspehom i odgovorno obavljati funkciju predsednika Ustavnog suda.
Novoizabrana predsednica Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić rođena je 1. marta 1960. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao student generacije, juna 1982. godine, sa prosečnom ocenom 10,00. Pravosudni ispit položila je 1983. godine.
Profesionalnu karijeru započela je 1982. godine kao pripravnik, a potom stručni saradnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, da bi od 1986. godine otpočela sa radom u organima državne uprave, najpre u Republičkom sekretarijatu za pravosuđe i upravu, odnosno Ministarstvu pravde, gde je u Sektoru za pravosuđe, na normativnim poslovima izrade zakona i drugih propisa, radila na mestima od višeg savetnika do savetnika ministra, a zatim u Republičkom sektretarijatu za zakonodavstvo, kao pomoćnik Republičkog sekretara zadužen za Sektor pravnog sistema. Nakon kraćeg rada u privredi, od 2000. godine nastavlja da radi u državnim organima kao pravni savetnik Saveznog ministra za telekomunikacije, da bi marta 2004. godine bila postavljena za zamenika ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, od stupanja na snagu Zakona o državnoj upravi 2005. godine za državnog sekretara u istom Ministarstvu, a potom za državnog sekretara u Ministarstvu prosvete. U toku dosadašnjeg rada posebno je bila angažovana na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravilima i standardima Evropske unije i to, između ostalog, kao koordinator ekspertskog tima za izradu prvog Zakona o telekomunikacijama, kao pravni ekspert u okviru projekta OEBS-a za izradu Zakona o radiodifuziji, projekta izrade Zakona o javnom informisanju koji su realizovali Medija centar, NUNS, YUCOM i Beogradski centar, rukovodilac projekta izrade Zakona o udruženjima i kao rukovodilac tima koji je sačinio Strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji. Od 1999. do 2003. godine bila je predstavnik Republike Srbije u radnoj grupi CEPT-a (Evropska organizacija za poštu i telekomunikacije) za regulativu u oblasti radiokomunikacija. Od 2004. do 2007. godine bila je u sastavu delegacije Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i predstavnik Republike Srbije u Nadzornom odboru Regionalne škole za državnu upravu (ReSPA), formirane u okviru projekta Evropske komisije za zemlje zapadnog Balkana. Član Vladine radne grupe za pripremu pregovaračke pozicije za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bila je 2005. godine. Maja 2007. godine bila je šef delegacije Republike Srbije za odbranu Inicijalnog izveštaja o primeni Konvencije za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena pred CEDAW komitetom Ujedinjenih nacija.
Učesnik je većeg broja domaćih i međunarodnih stručnih skupova i autor stručnih radova, posebno na temu decentralizacije i strukturnih reformi državne uprave.
Na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana je decembra 2007. godine.