23.01.2014.
Судија Уставног суда Весна Илић Прелић изабрана је данас, на 2. седници Суда, за председницу Уставног суда. На дужност председнице Уставног суда судија Илић Прелић ће ступити 3. фебруара 2014. године, када истиче трогодишњи мандат досадашњем председнику Суда др Драгиши Б. Слијепчевићу.
Судију Илић Прелић за функцију председнице Уставног суда предложило је троје судија Суда уз образложење да је, поред осталог, као судија Уставног суда у претходних шест година исказала изузетну стручност приликом израде одлука, нарочито у неким од најсложенијих предмета из области нормативне контроле који су у Суду решени у претходном периоду. У образложењу је наведено да је судија Илић Прелић, својим конструктивним предлозима и сугестијама, на седницама Суда дала значајан допринос и у доношењу одлука у судским предметима у којима није била судија известилац, те да њена стручност, радно ангажовање и организационе способности представаљају више него довољну препоруку да ће са успехом и одговорно обављати функцију председника Уставног суда.
Новоизабрана председница Уставног суда Весна Илић Прелић рођена је 1. марта 1960. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду као студент генерације, јуна 1982. године, са просечном оценом 10,00. Правосудни испит положила је 1983. године.
Професионалну каријеру започела је 1982. године као приправник, а потом стручни сарадник у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, да би од 1986. године отпочела са радом у органима државне управе, најпре у Републичком секретаријату за правосуђе и управу, односно Министарству правде, где је у Сектору за правосуђе, на нормативним пословима израде закона и других прописа, радила на местима од вишег саветника до саветника министра, а затим у Републичком сектретаријату за законодавство, као помоћник Републичког секретара задужен за Сектор правног система. Након краћег рада у привреди, од 2000. године наставља да ради у државним органима као правни саветник Савезног министра за телекомуникације, да би марта 2004. године била постављена за заменика министра за државну управу и локалну самоуправу, од ступања на снагу Закона о државној управи 2005. године за државног секретара у истом Министарству, а потом за државног секретара у Министарству просвете. У току досадашњег рада посебно је била ангажована на усклађивању домаћег законодавства са правилима и стандардима Европске уније и то, између осталог, као координатор експертског тима за израду првог Закона о телекомуникацијама, као правни експерт у оквиру пројекта ОЕБС-а за израду Закона о радиодифузији, пројекта израде Закона о јавном информисању који су реализовали Медија центар, НУНС, YUCOM и Београдски центар, руководилац пројекта израде Закона о удружењима и као руководилац тима који је сачинио Стратегију реформе државне управе у Републици Србији. Од 1999. до 2003. године била је представник Републике Србије у радној групи CEPT-а (Европска организација за пошту и телекомуникације) за регулативу у области радиокомуникација. Од 2004. до 2007. године била је у саставу делегације Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе и представник Републике Србије у Надзорном одбору Регионалне школе за државну управу (ReSPA), формиране у оквиру пројекта Европске комисије за земље западног Балкана. Члан Владине радне групе за припрему преговарачке позиције за преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању била је 2005. године. Маја 2007. године била је шеф делегације Републике Србије за одбрану Иницијалног извештаја о примени Конвенције за елиминисање свих облика дискриминације жена пред CEDAW комитетом Уједињених нација.
Учесник је већег броја домаћих и међународних стручних скупова и аутор стручних радова, посебно на тему децентрализације и структурних реформи државне управе.
На функцију судије Уставног суда именована је децембра 2007. године.