04.07.2013.
Ustavni sud je na današnjoj, 23. sednici Suda, u predmetu IUz-101/2013 doneo rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 79. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11). Sud je odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 79. stav 3. navedenog Zakona i zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje donete ili izvršene na osnovu odredaba navedenog Zakona. Sud je, saglasno odredbama člana 33. stav 1. i člana 34. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovo rešenje dostavi Narodnoj skupštini radi davanja odgovora. Rok za davanje odgovora je 30 dana od dana dostavljanja ovog rešenja.
Sud je, imajući u vidu sadržinu osporene odredbe člana 79. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ocenio da se u konkretnom slučaju kao sporna, osnovano mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja:
- da li je osporena odredba člana 79. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao procesnog zakona, u saglasnosti sa načelom jedinstva pravnog poretka utvrđenim članom 4. stav 1. Ustava, imajući u vidu da ustavno načelo jedinstva pravnog poretka nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni materijalnim zakonima kojima se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu ispoštovani i u procesnim zakonima;
- da li se osporenom odredbom člana 79. stav 5. Zakona obezbeđuje jednaka zakonska zaštita, tj. jednaka zaštita prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, budući da izvršni poverilac u postupku protivizvršenja mora po samom zakonu da vrati sve što je primio od dana isplate sa zakonskom zateznom kamatom na novčano potraživanje, a što od njega, kao tuženog, u parničnom postupku ne bi mogao da traži izvršni dužnik kao tužilac iz obligacionog odnosa nastalog neosnovanim obogaćenjem;
- da li se osporenom odredbom člana 79. stav 5. Zakona, a imajući u vidu razloge za izjavljivanje prigovora iz člana 42. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, obezbeđuje Ustavom garantovano pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, odnosno ima li izvršni poverilac delotvorno pravno sredstvo kojim bi zaštitio svoja prava kao lice koje nije znalo, niti je moglo znati da je pravni osnov otpao i da je time postalo nesavesno, budući da zakonom nije regulisano kad se postaje nesavesnim u pogledu sudske odluke koja je ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, odnosno da li se ovom odredbom Zakona toliko odstupa od smisla i cilja savesnosti iz člana 214. Zakona o obligacionim odnosima, da delotvornost ovog pravnog sredstva gubi na značaju jer se ne može obezbediti njegova stvarna upotreba, već ostaje samo puko zakonom proklamovano pravno sredstvo, čime se dovodi u pitanje i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
To su razlozi zbog kojih je Ustavni sud ocenio da ima mesta pokretanju postupka za ocenu ustavnosti osporene odredbe člana 79. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.