04.07.2013.
Уставни суд је на данашњој, 23. седници Суда, у предмету IУз-101/2013 донео решење о покретању поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 79. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу ("Службени гласник РС", број 31/11). Суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором одредбе члана 79. став 3. наведеног Закона и захтев за обуставу извршења појединачног акта, односно радње донете или извршене на основу одредаба наведеног Закона. Суд је, сагласно одредбама члaна 33. став 1. и члана 34. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да ово решење достави Народној скупштини ради давања одговора. Рок за давање одговора је 30 дана од дана достављања овог решења.
Суд је, имајући у виду садржину оспорене одредбе члана 79. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу, оценио да се у конкретном случају као спорна, основано могу поставити следећа уставноправна питања:
- да ли је оспорена одредба члана 79. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу, као процесног закона, у сагласности са начелом јединства правног поретка утврђеним чланом 4. став 1. Устава, имајући у виду да уставно начело јединства правног поретка налаже да основни принципи и правни институти предвиђени материјалним законима којима се на системски начин уређује једна област друштвених односа буду испоштовани и у процесним законима;
- да ли се оспореном одредбом члана 79. став 5. Закона обезбеђује једнака законска заштита, тј. једнака заштита права пред судовима из члана 36. став 1. Устава, будући да извршни поверилац у поступку противизвршења мора по самом закону да врати све што је примио од дана исплате са законском затезном каматом на новчано потраживање, а што од њега, као туженог, у парничном поступку не би могао да тражи извршни дужник као тужилац из облигационог односа насталог неоснованим обогаћењем;
- да ли се оспореном одредбом члана 79. став 5. Закона, а имајући у виду разлоге за изјављивање приговора из члана 42. Закона о извршењу и обезбеђењу, обезбеђује Уставом гарантовано право на правно средство из члана 36. став 2. Устава, односно има ли извршни поверилац делотворно правно средство којим би заштитио своја права као лице које није знало, нити је могло знати да је правни основ отпао и да је тиме постало несавесно, будући да законом није регулисано кад се постаје несавесним у погледу судске одлуке која је укинута, преиначена, поништена или стављена ван снаге, односно да ли се овом одредбом Закона толико одступа од смисла и циља савесности из члана 214. Закона о облигационим односима, да делотворност овог правног средства губи на значају јер се не може обезбедити његова стварна употреба, већ остаје само пуко законом прокламовано правно средство, чиме се доводи у питање и право на правично суђење из члана 32. став 1. Устава.
То су разлози због којих је Уставни суд оценио да има места покретању поступка за оцену уставности оспорене одредбе члана 79. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу.