Поједине одредбе Закона о Агенцији за борбу против корупције нису у сагласности са Уставом

04.07.2013.

Уставни суд је на данашњој, 23. седници Суда, у предмету  IУз-245/2011 донео одлуку којом је утврдио да одредбе члана 28. став 9, члана 30. став 6. и члана 31. став 7. Закона о Агенцији за борбу против корупције (''Службени гласник РС'', бр. 97/08, 53/10 и 66/11-Одлука УС), нису у сагласности са Уставом. Суд је одбацио захтев за обуставу извршења аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба наведеног Закона.

Оваква одлука Суда се темељи на констатацији Суда да је директор Агенције за борбу против корупције овлашћен да, самостално својим актом, одреди за поједине функционере када неће постојати сукоб интереса при вршењу друге јавне функције, односно при обављању неког другог посла или делатности, чиме је, према оцени Уставног суда, супротно члану 6. став 2. Устава, дозвољено да се питања која се односе на постојање сукоба интереса уреде актом ниже правне снаге од закона.

Суд је становишта да се постојање сукоба интереса одређује само Уставом и законом. Због тога произлази да је повреда Устава учињена у односу на начело поделе власти из члана 4. став 2. Устава. Према оцени Уставног суда, директор Агенције не може се законом овластити да сопственим актима уређује материју која спада у искључиву надлежност Народне скупштине као носиоца законодавне власти у Републици Србији.

Уставни суд констатује и да се акти директора Агенције односе само на поједине категорије функционера. Директор Агенције на основу оспорених овлашћења својим актом одређује које су то категорије функционера којима ће се дозволити вршење одређених других јавних функција, односно обављање одређених послова или делатности, без сагласности Агенције. На тај начин се актом директора Агенције изузима један број функционера из поступка у коме Агенција решава о постојању сукоба интереса. Сагласно наведеном, оспореним Законом је предвиђена разлика у решавању сукоба интереса у зависности од тога у којој категорији се налази одређени функционер и о којој другој функцији, односно послу или делатности је реч у конкретном случају. То значи да се за категорије функционера на које се односи општи акт директора Агенције, тим актом конституише и правни основ за вршење друге јавне функције, односно обављање другог посла или делатности, без подношења захтева и покретања поступка за решавање сукоба интереса пред Агенцијом. Насупрот томе, за све остале функционере, који нису обухваћени наведеним актима директора Агенције, спроводи се редован поступак за решавање сукоба интереса који је прописан Законом о Агенцији за борбу против корупције. Стога се, по оцени Уставног суда, прави разлика између функционера у начину решавања сукоба интереса. Тиме се, супротно Уставом зајемченом праву о једнакости свих пред Уставом и законом и општој забрани дискриминације по свим основама, крши одредба члана 21. ст. 1. и 3. Устава.