04.07.2013.
Ustavni sud je na današnjoj, 23. sednici Suda, u predmetu IUo-872/2010, doneo odluku kojom je utvrdio da odredbe člana 8a Uredbe o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda ("Službeni glasnik RS", br. 45/02 i 15/10) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Sud je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba navedene Uredbe.
Sud smatra da se osporenom odredbom člana 8a stav 1. Uredbe, kojom se omogućava prekoredno rešavanje predmeta samo na osnovu plaćanja određenog novčanog iznosa u vidu uvećanja Tarifom propisane naknade za 100%, stranke kojima se na ovaj način prioritetno rešavaju predmeti stavljaju u povlašćeni položaj u odnosu na druge stranke, zbog čega se povređuje ustavno načelo zabrane diskriminacije utvrđeno članom 21. Ustava.
Ustavni sud je stanovišta da se u odsustvu bližeg određivanja i definisanja konkretnih slučajeva u kojima je, iz naročito opravdanih razloga, potrebno određenim licima omogućiti prekoredno izdavanje podataka i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda, uskraćuje pravo drugih lica, koja su ranije podnela zahtev za upis u katastar nepokretnosti, da steknu svojinu i druga imovinska prava na nepokretnostima i da mirno uživaju svojinu i druga imovinska prava stečena na osnovu zakona u skladu sa odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Ovo iz razloga što se saglasno odredbi člana 60. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa). Suprotno tome odredbom člana 8a stav 2. osporene Uredbe narušeno je poštovanje redosleda rešavanja podnetih zahteva. Iz tih razloga Ustavni sud smatra da se ovakvim propisivanjem onemogućava svim licima koja su se zahtevom obratila Republičkom geodetskom zavodu za izdavanje podataka ili pružanje usluga pravo na jednak pristup državnom organu, od čega može zavisiti sticanje i uživanje njihovih imovinskih prava.
Ustavni sud smatra da se i sa stanovišta ustavnih principa kojima se garantuje jedinstvo pravnog poretka (član 4. stav 1. i član 194. stav 1.), mora obezbediti ravnoteža načina ostvarivanja efikasnosti i ekonomičnosti pravnih postupaka. Ustavni sud je stanovišta i da zaštita društvenog interesa ne može biti obezbeđena na štetu načela zakonitosti, odnosno neosnovanog odstupanja od sistemskih rešenja koja su utvrđena drugim zakonima. Stoga se posebnim propisima ne može otežavati položaj pojedinih kategorija lica u ostvarivanju i zaštiti njihovih prava i interesa. Naprotiv, mora se voditi računa da ostvarivanje prava i pravnih interesa jednih lica ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrđenim javnim interesima. U suprotnom, može se dovesti u pitanje ostvarivanje prava pojedinih građana, odnosno uvesti nejednako postupanje organa javne vlasti prema građanima. U odnosu na načelo efikasnosti rada organa javne vlasti, Ustavni sud ističe da se ono ne može ostvarivati na štetu građana, već je dužnost organa da obezbedi kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa na jednak način za sve građane. Ovo posebno kada je u pitanju zaštita prava svojine, budući da postoji pozitivna obaveza države da stvori zakonski okvir putem koga će se obezbediti efikasno ostvarivanje zaštite prava pojedinaca, s obzirom na to da pravni interes vlasnika nepokretnosti često ne korenspondira interesu države.