04.07.2013.
Уставни суд је на данашњој, 23. седници Суда, у предмету IУо-872/2010, донео одлуку којом је утврдио да одредбе члана 8а Уредбе о висини накнаде за коришћење података премера и катастра и пружање услуга Републичког геодетског завода ("Службени гласник РС", бр. 45/02 и 15/10) нису у сагласности са Уставом. Суд је одбацио захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба наведене Уредбе.
Суд сматра да се оспореном одредбом члана 8а став 1. Уредбе, којом се омогућава прекоредно решавање предмета само на основу плаћања одређеног новчаног износа у виду увећања Тарифом прописане накнаде за 100%, странке којима се на овај начин приоритетно решавају предмети стављају у повлашћени положај у односу на друге странке, због чега се повређује уставно начело забране дискриминације утврђено чланом 21. Устава.
Уставни суд је становишта да се у одсуству ближег одређивања и дефинисања конкретних случајева у којима је, из нарочито оправданих разлога, потребно одређеним лицима омогућити прекоредно издавање података и пружање услуга Републичког геодетског завода, ускраћује право других лица, која су раније поднела захтев за упис у катастар непокретности, да стекну својину и друга имовинска права на непокретностима и да мирно уживају својину и друга имовинска права стечена на основу закона у складу са одредбом члана 58. став 1. Устава. Ово из разлога што се сагласно одредби члана 60. став 1. Закона о државном премеру и катастру својина и друга стварна права на непокретностима стичу, преносе и ограничавају уписом у катастар непокретности (конститутивност уписа). Супротно томе одредбом члана 8а став 2. оспорене Уредбе нарушено је поштовање редоследа решавања поднетих захтева. Из тих разлога Уставни суд сматра да се оваквим прописивањем онемогућава свим лицима која су се захтевом обратила Републичком геодетском заводу за издавање података или пружање услуга право на једнак приступ државном органу, од чега може зависити стицање и уживање њихових имовинских права.
Уставни суд сматра да се и са становишта уставних принципа којима се гарантује јединство правног поретка (члан 4. став 1. и члан 194. став 1.), мора обезбедити равнотежа начина остваривања ефикасности и економичности правних поступака. Уставни суд је становишта и да заштита друштвеног интереса не може бити обезбеђена на штету начела законитости, односно неоснованог одступања од системских решења која су утврђена другим законима. Стога се посебним прописима не може отежавати положај појединих категорија лица у остваривању и заштити њихових права и интереса. Напротив, мора се водити рачуна да остваривање права и правних интереса једних лица не буде на штету права и правних интереса других лица, нити у супротности са законом утврђеним јавним интересима. У супротном, може се довести у питање остваривање права појединих грађана, односно увести неједнако поступање органа јавне власти према грађанима. У односу на начело ефикасности рада органа јавне власти, Уставни суд истиче да се оно не може остваривати на штету грађана, већ је дужност органа да обезбеди квалитетно остваривање и заштиту права и правних интереса на једнак начин за све грађане. Ово посебно када је у питању заштита права својине, будући да постоји позитивна обавеза државе да створи законски оквир путем кога ће се обезбедити ефикасно остваривање заштите права појединаца, с обзиром на то да правни интерес власника непокретности често не коренспондира интересу државе.