12.07.2012.
Ustavni sud je na 11. sednici Suda, održanoj 19. juna 2012. godine, doneo odluku kojom je utvrdio da odredba tačke 3. stav 1. alineja 1. Odluke o Nacionalnom savetu za infrastrukturu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 68/08 i 73/08), nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Po oceni Suda, nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati jedino Ustavom, kao najviše rangiranim pravom Republike Srbije, za razliku od ovlašćenja Narodne skupštine i ovlašćenja Vlade koje, pored eksplicitno navedenih poslova, mogu da „vrše i druge poslove određene Ustavom i zakonom". Nije sporno ni da se ovlašćenja predsednika Republike zakonom mogu razraditi, ali se ona nikako ne mogu niti proširivati niti sužavati. S druge strane, bilo koji akt, mera ili radnja Vlade kojom bi bila dodirnuta ustavna ovlašćenja predsednika Republike nezamisliv je u parlamentarnoj republici.
Sud je, između ostalog, konstatovao da je izričitim odredbama Ustava funkcija utvrđivanja i vođenja unutrašnje i spoljne politike zemlje dodeljena isključivo Vladi. U negativnom smislu, to bi značilo da deo tih ustavnih ovlašćenja, u ovom slučaju u oblasti infrastrukture, Vlada ne može da prenosi predsedniku Republike, makar na indirektan način, preko jednog kolegijuma kojem predsednik Republike predsedava, a time i rukovodi, dakle, obrazovanjem jednog tela, državnog ili para državnog organa, čiji se pretežan broj članova istovremeno nalazi na ministarskim pozicijama u resorima koji su delom posredno delom neposredno vezani za oblast infrastrukture. Po oceni Ustavnog suda, ne može se zanemariti ni činjenica da se funkcija predsednika Nacionalnog saveta de facto pokazuje i ostvaruje kao rukovođenje jednim delom sastava Vlade, ministrima koji bi trebalo da pred Vladom i Narodnom skupštinom nose isključivu političku odgovornost za politiku i stanje u resorima na čijem se čelu nalaze. Kada se ova okolnost ima u vidu, onda je manje važno da li Nacionalni savet autoritativno odlučuje ili doista obavlja samo savetodavnu delatnost. Prema tome, ako se imaju u vidu osnovne premise funkcionalne ustavnosti, onda se ne bi moglo zaključiti da je ovom odlukom Vlada Republike Srbije pokazala svoju lojalnost prema Ustavu, kao najviše rangiranom pravu u Republici Srbiji. Naprotiv, pre bi se moglo tvrditi da se ovom odlukom, kojom se predsednik Republike imenuje za predsednika Saveta, jednog organa ili tela nejasne prirode sa širokim delokrugom rada, koji je ustanovila Vlada, unosi nepoželjna konfuzija u Ustavom utvrđeno uređenje vlasti, da se time razorno deluje na Ustavom uspostavljene odnose između glavnih nosilaca izvršne vlasti.
Ne ulazeći detaljnije u prirodu ovog tela i pravni karakter njegovih odluka, Ustavni sud smatra da samo imenovanje predsednika Republike u telo Republike Srbije, koje obavlja poslove koji se uračunavaju izvršnoj funkciji, ali se načelno nalaze izvan ustavnih kompetencija predsednika Republike, može da vodi ne samo neprihvatljivom preplitanju funkcija nego i stvaranju konfliktnih odnosa u samom vrhu izvršne vlasti, ali i do poremećaja u potencijalnim odnosima sa drugim državnim organima, pa i sa centralnom predstavničkom institucijom u Republici Srbiji.
Ustavni sud je zauzeo stav da Vlada nema ustavnog ovlašćenja da imenuje predsednika Republike na javnu funkciju, posebno onda kada njeno vršenje nije neposredno obuhvaćeno ustavnim nadležnostima predsednika Republike, jer se u tom slučaju, na način koji je suprotan Ustavu, zapravo ustanovljavaju dopunska ovlašćenja i dužnosti predsednika Republike. To ne znači, međutim, da se zauzimanjem ovog stava apsolutno isključuje bilo kakva mogućnost da predsednik Republike tokom trajanja predsedničkog mandata istovremeno obavlja i neku drugu javnu funkciju. Sud potvrđuje da se ovim stavom ne može opravdati sprečavanje obavljanja one javne funkcije koja je najneposrednije povezana sa predsedničkom funkcijom ili je predsedničkoj funkciji imanentna, odnosno koja se može smatrati prirodnom i logičnom posledicom predsedničkih ustavnih nadležnosti. Javna funkcija koja je komplementarna ili izvire iz predsedničkih dužnosti podleže drugim pravilima ocenjivanja.