Одредба Одлуке о Националном савету за инфраструктуру Републике Србије несагласна са Уставом и законом

12.07.2012.

Уставни суд је на 11. седници Суда, одржаној 19. јуна 2012. године, донео одлуку којом је  утврдио да одредба тачке 3. став 1. алинеја 1. Одлуке о Националном савету за инфраструктуру Републике Ср­би­је ("Службени гласник РС", бр. 68/08 и 73/08), није у сагласности са Ус­та­вом и законом.

По оцени Суда, надлежности председника Републике могу се конституисати једино Уставом, као највише рангираним правом Републике Србије, за разлику од овлашћења Народне скупштине и овлашћења Владе које, поред експлицитно наведених послова, могу да „врше и друге послове одређене Уставом и законом".  Није спорно ни да се овлашћења председника Републике законом могу разрадити, али се она никако не могу нити проширивати нити сужавати. С друге стране, било који акт, мера или радња Владе којом би била додирнута уставна овлашћења председника Републике незамислив је у парламентарној републици.

Суд је, између осталог, констатовао да је изричитим одредбама Устава функција утврђивања и вођења унутрашње и спољне политике земље додељена искључиво Влади. У негативном смислу, то би значило да део тих уставних овлашћења, у овом случају у области инфраструктуре, Влада не може да преноси председнику Републике, макар на индиректан начин, преко једног колегијума којем председник Републике председава, а тиме и руководи, дакле, образовањем једног тела, државног или пара државног органа, чији се претежан број чланова истовремено налази на министарским позицијама у ресорима који су делом посредно делом непосредно везани за област инфраструктуре. По оцени Уставног суда, не може се занемарити ни чињеница да се функција председника Националног савета de facto показује и остварује као руковођење једним делом састава Владе, министрима који би требало да пред Владом и Народном скупштином носе искључиву политичку одговорност за политику и стање у ресорима на чијем се челу налазе. Када се ова околност има у виду, онда је мање важно да ли Национални савет ауторитативно одлучује или доиста обавља само саветодавну делатност. Према томе, ако се имају у виду основне премисе функционалне уставности, онда се не би могло закључити да је овом одлуком Влада Републике Србије показала своју лојалност према Уставу, као највише рангираном праву у Републици Србији. Напротив, пре би се могло тврдити да се овом одлуком, којом се председник Републике именује за председника Савета, једног органа или тела нејасне природе са широким делокругом рада, који је установила Влада, уноси непожељна конфузија у Уставом утврђено уређење власти, да се тиме разорно делује на Уставом успостављене односе између главних носилаца извршне власти.

Не улазећи детаљније у природу овог тела и правни карактер његових одлука, Уставни суд сматра да само именовање председника Републике у тело Републике Србије, које обавља послове који се урачунавају извршној функцији, али се начелно налазе изван уставних компетенција председника Републике, може да води не само неприхватљивом преплитању функција него и стварању конфликтних односа у самом врху извршне власти, али и до поремећаја у потенцијалним односима са другим државним органима, па и са централном представничком институцијом у Републици Србији.

Уставни суд је заузео став да Влада нема уставног овлашћења да именује председника Републике на јавну функцију, посебно онда када њено вршење није непосредно обухваћено уставним надлежностима председника Републике, јер се у том случају, на начин који је супротан Уставу, заправо установљавају допунска овлашћења и дужности председника Републике. То не значи, међутим, да се заузимањем овог става апсолутно искључује било каква могућност да председник Републике током трајања председничког мандата истовремено обавља и неку другу јавну функцију. Суд потврђује да се овим ставом не може оправдати спречавање обављања оне јавне функције која је најнепосредније повезана са председничком функцијом или је председничкој функцији иманентна, односно која се може сматрати природном и логичном последицом председничких уставних надлежности. Јавна функција која је комплементарна или извире из председничких дужности подлеже другим правилима оцењивања.