27.01.2010.
Поводом иницијатива које су поднели Хрватска Буњевачко Шокачка странка из Суботице, као и грађани Чедомир Бацковић из Сомбора, Богдан Д. Буквић из Бачке Тополе и Томислав Николић, народни посланик из Београда,
Уставни суд је, на седници одржаној 2. јула 2009. године, својим решењем IУз-52/2008 покренуо поступак за оцену уставности одредаба чл. 18, 43. и 47. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС", број 129/07).
Одредбом члана 18. Закона о локалним изборима прописано је:
Кандидате за одборнике могу предлагати, посебно или заједно, политичке странке, коалиције и друге политичке организације, као и групе грађана чије изборне листе својим потписима подржи најмање 30 бирача по предлогу за сваког кандидата на изборној листи. Предлагач мора на изборној листи имати најмање једну трећину кандидата од укупног броја одборника који се бира.
У јединицама локалне самоуправе које имају мање од 20.000 бирача, изборне листе из става 1. овог члана утврђене су и када их својим потписом подржи најмање 200 бирача.
У име политичке странке или групе грађана, предлоге из ст. 1. и 2. овог члана може поднети само лице које је политичка странка или група грађана овластила.
У име коалиције странака, предлог из ст. 1. и 2. овог члана подносе највише два овлашћена лица.
Члан 43. Закона прописује:
Подносилац изборне листе ће, најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора, доставити изборној комисији јединице локалне самоуправе податке о томе којим кандидатима са изборне листе се додељују добијени одборнички мандати.
Ако подносилац изборне листе не достави податке из става 1. овог члана, изборна комисија ће га писмено обавестити да је дужан да то учини у накнадном року од пет дана, уз упозорење на последице непоступања.
Ако подносилац изборне листе не достави податке из става 1. овог члана ни у накнадно остављеном року, изборна комисија ће све добијене мандате са те листе доделити кандидатима са те листе према њиховом редоследу на листи.
Члан 47. Закона одређује да:
Подносилац изборне листе и кандидат за одборника, односно одборник, могу закључити уговор којим ће регулисати међусобне односе и предвидети право подносиоца изборне листе да, у име одборника, поднесе оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе.
Приликом закључења уговора из става 1. овог члана, кандидат за одборника, односно одборник, предаје подносиоцу изборне листе своју бланко оставку, што се констатује у уговору.
Бланко оставка је писмено које садржи изјаву кандидата за одборника, односно одборника, да подноси оставку на функцију одборника у скупштини јединице локалне самоуправе, као и овлашћење дато подносиоцу изборне листе да ову оставку, у његово име, преда председнику скупштине јединице локалне самоуправе.
На основу уговора из става 1. овог члана подносилац изборне листе стиче право да слободно располаже мандатом одборника са којим је закључио уговор и то тако што самостално одлучује да ли ће реализовати овлашћење које је добио и одређује време када ће то учинити.
Поднета оставка и овлашћење, који су дати у бланко оставци, не могу се опозвати.
Одборник који је поднео бланко оставку може учествовати у раду и одлучивању скупштине јединице локалне самоуправе и вршити сва права која произлазе из одборничке функције, све док скупштина јединице локалне смаоуправе не утврди престанак његовог мандата на основу оставке коју је, у његово име, поднео подносилац изборне листе.
Уговор из става 1. овог члана сачињава се у писаној форми, а потписи на њему, као и потпис на бланко оставци, морају бити оверени у складу са законом којим се уређује овера потписа.
Висину накнаде за оверу потписа утврдиће посебним актом министарство надлежно за послове правде.
Како су уставноправна питања која се постављају поводом оцене оспорених одредаба чл. 18, 43. и 47. Закона о локалним изборима од ширег уставноправног значаја, Уставни суд је, сагласно одредби члана 37. став 1. Закона о Уставном суду, одлучио да одржи јавну расправу како би се размотрила уставноправна питања постављена у вези са оценом оспорених одредаба Закона и сагледали и други аспекти оцене уставности оспорених одредаба Закона.
Позив за присуствовање јавној расправи упућен је свим иницијаторима оцене уставности спорних одредаба Закона, представницима Народне скупштине Републике Србије као доносиоца Закона, као и Министру за државну управу и локалну самоуправу, Министру за људска и мањинска права, представнику Института за упоредно право, као и истакнутим теоретичарима уставноправне науке са правних факултета у Београду, Новом Саду и Нишу и са Факултета политичких наука у Београду.
Јавна расправа ће се одржати у уторак, 2. фебруара 2010. године, са почетком у 10.00 часова, у Уставном суду, у сали за седнице на II спрату.
Самостални саветник
за односе с јавношћу
Дејан Милић