Др Владан Петров је рођен 4. јула 1975. у Смедереву. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1999. године са просечном оценом 9,80. Магистарску тезу „Сукоб домова у дводомом систему“ одбранио је 2002, а докторску дисертацију „Енглески устав - природа и структура“ 2005. године. За асистента приправника за предмет Уставно право на Правном факултету Универзитета у Београду изабран је 2000, а за редовног професора за Уставно право и Парламентарно право 2016. године. Испитује Уставно право и правосудно организационо на правосудном испиту од 2017. године.
Усавршавао се на Међународној академији за уставно право (L’ Académie Internationale de Droit Constitutionnel) 2005. године.
По позиву управе Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, предавао је и испитивао Уставно право на том факултету (2007-2009). Испитивао је кандидате на државном стручном испиту при Министарству правде и државне управе (2012-2014). Био је предавач и координатор курса на Дипломатској академији при Министарству спољних послова (2012-2014).
Уставни суд Србије га је позивао да учествује на јавним расправама (о мандатима одборника 2011, о Статуту АП Војводине 2013, о Бриселском споразуму 2014. године). У својству експерта, био је ангажован од стране бројних међународних невладиних организација - OEBS, UNDP, итд.
Др Петров је члан Венецијанске комисијe.
Био је продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду, а краће време (април-септембар 2018) и в. д. декана. Такође, био је члан редакције часописа Анали Правног факултета у Београду (2006-2018). Уредник је секције за уставноправна питања Копаоничке школе природног права (од 2009). Био је сарадник Центра за јавно право (2012-2016). Члан је редакционог одбора Зборника радова наставника и сарадника Правног факултета у Нишу и члан надзорног одбора часописа Наука, полиција, безбедност. Главни и одговорни уредник часописа Архив за правне и друштвене науке.
Члан радне групе Министарства правде за израду нацрта Закона о Уставном суду био је 2007. године, члан Матичног одбора у Министарству просвете, науке и технолошког развоја (2017-2019), председник Комисије за помиловање председника Републике (2015-2019), председник Дисциплинске комисије Универзитета у Београду (2016-2019), заменик председника Одбора за статутарна питања (2016-2019) и председник Управног одбора Института за упоредно право у Београду (март 2019-мај 2019). Био је заменик члана Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа од 2013. до 2018. године и члан Радне групе за израду правне анализе уставног оквира о правосуђу, као и других радних група (за израду Појмовника Народне скупштине, за унапређење и развој Правосудне академије).
Као самостални аутор, написао је уџбеник „Парламентарно право“, а као коаутор, још два уџбеника „Уставно право“ и „Људска права“. Коаутор је приручника за полагање правосудног испита из Уставног права, као и монографије „Уставни судови бивших југословенских република - теорија, норма, пракса“. Написао је и студију за ОЕБС (сарадник Маја Прелић) о односу Уставног суда и редовних судова упоредно и у пракси.
Аутор је бројних научних и стручних радова из области уставног права - посебно уставног судства и парламентарног права, као и стручних текстова, објављених у Политици, Вечерњим новостима, Данасу, Печату, Времену, НИН-у, итд.
Чита и говори енглески и француски језик.
Живи у Београду. Има једног сина.
За судију Уставног суда именовала га је Општа седница Врховног касационог суда. На дужност судије ступио је 9. маја 2019. Године, полагањем заклетве пред председником Народне скупштине.