Јован Ћирић је рођен 1960. године у Београду, где је завршио Правни факултет Универзитета у Београду. Од 1985. године ради у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, где је био ангажован на неколико истраживачких пројеката, а 1990. је магистрирао на Правном факултету Универзитета у Београду, са темом: „Кривично дело несавесног лечења болесника“. Докторирао је 2000. године на Правном факултету Универзитета у Београду са темом „Ванправни утицаји на казнену политику судова“. Исте године прелази да ради у Институт за упоредно право. Године 2007. постао је директор тог института, а 2009. је изабран у највише научно звање - научни саветник. Институт за упоредно право, на чијем челу се он тада налазио, одликован је 2016. године „Сретењским одликовањем“ од стране Председника Републике Србије. До сада је објавио седам књига - монографија и скоро 200 научних радова - чланака. Био је члан Етичког комитета Клиничког центра Србије, уредник часописа „Страни правни живот“. Године 2009. био је члан Комисије за измене и допуне Кривичног законика Србије. У неколико наврата је био члан Комисија за одбрану магистарских и докторских теза на Правном факултету у Београду. Био је и члан Комисије за стицање научних звања при Министарству науке од 2014. до 2016. године, а 2013. године Српско удружење за кривично-правну теорију и праксу доделило му је годишњу награду за остварења у тој години. На Правном факултету Универзитета „УНИОН“ држи консултације на последипломским студијама. За судију Уставног суда изабран је у децембру 2016. године.