Правилник о поступку унутрашњег узбуњивања у Уставном суду

Република Србија

УСТАВНИ СУД

Су број: 540/1

26. новембар  2015. године

Б е о г р а д

 

На основу члана 16. став 1. Закона о заштити узбуњивача ( „Службени гласник РС“, број 128/14), члана 42a став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07, 99/11 и 18/13-одлука УС) и члана 27. став 2. тачка 1) Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), Уставни суд, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, донео је

Овим правилником уређује се поступак унутрашњег узбуњивања у Уставном суду (у даљем тексту: послодавац), права узбуњивача, начин одређивања лица овлашћеног за пријем информација, садржина аката који се доносе у поступку унутрашњег узбуњивања, као и друга питања од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца.

Унутрашње узбуњивање" је откривање информације послодавцу о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера.

"Овлашћено лице" је лице које је код послодавца одређено за пријем информација и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем.

Лице овлашћено за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем одређује решењем председник Уставног суда.

Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације у вези са унутрашњим узбуњивањем (у даљем тексту: информација) лицу овлашћеном за пријем информације и вођење поступка у вези са унутрашњим узбуњивањем (у даљем тексту: овлашћено лице).

Достављање информације врши се писмено или усмено.

Писмено достављање информације може се учинити:

1) непосредном предајом писмена преко писарнице послодавца,

2) обичном или препорученом пошиљком,

3) електронском поштом, на електронску адресу овлашћеног лица, у складу са законом.

Обичне и препоручене пошиљке на којима је означено да се упућују овлашћеном лицу или на којима је видљиво на омоту да се ради о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем може да отвори само овлашћено лице.

Усмено достављање информације врши се усмено на записник.

Записник из става 1. овог члана садржи:

1) назив и седиште послодавца и име и презиме лица које сачињава записник, као и ознаку акта којим је то лице одређено за овлашћено лице;

2) време и место састављања;

3) опис чињеничног стања о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, податке о времену, месту и начину кршења прописа, кршења људскиг права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и податке ради спречавања штете великих размера;

4) евентуалне примедбе узбуњивача на садржај записника или његову изјаву да нема примедби на записник;

5) име и презиме и потпис узбуњивача, уколико он то жели;

6) потпис овлашћеног лица;

7) отисак печата послодавца.

Уколико се достављање информације врши непосредном предајом писмена или усмено, о информацији се саставља потврда о пријему информације и то приликом пријема писмена, односно приликом узимања усмене изјаве од узбуњивача.

Уколико се достављање писмена о информацији врши обичном или препорученом пошиљком, односно електронском поштом, издаје се потврда о пријему информације. У том случају се као датум пријема код обичне пошиљке наводи датум пријема пошиљке код послодавца, код препоручене пошиљке датум предаје пошиљке пошти, а ако је поднесак упућен електронском поштом, као време подношења сматра се време које је назначено у потврди о пријему електронске поште, у складу са законом.

Потврда о пријему информације садржи: кратак опис чињеничног стања о информацији; време, место и начин достављања информације; број и опис прилога поднетих уз информацију; податке о томе да ли узбуњивач жели да подаци о његовом идентитету не буду откривени; назив и седиште послодавца; име и презиме и потпис овлашћеног лица; отисак печата послодавца.

Потврда о пријему информације може садржати потпис узбуњивача и податке о узбуњивачу, уколико он то жели.

Овлашћено лице је дужно да узбуњивача пре давања изјаве о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем:

1) обавести о његовим правима утврђеним законом којим се уређује узбуњивање и поступак узбуњивања, а нарочито да не мора откривати свој идентитет, односно да не мора потписати записник и потврду о пријему информације,

2) обавести да је забрањена злоупотреба узбуњивања, као и када се, сагласно закону, врши злоупотреба узбуњивања.

Овлашћено лице је дужно да поступа и по анонимним  обавештењима у вези са информацијом, у оквиру својих овлашћења, у складу са законом.

Послодавац не сме предузимати мере у циљу откривања идентитета анонимног узбуњивача.

Овлашћено лице је дужно да поступи по информацији без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема информације.

Приликом вођења поступка унутрашњег узбуњивања, овлашћено лице може, у циљу провере информације у вези са унутрашњим узбуњивањем,  узимати изјаве од других лица, о чему се саставља записник.

Записник из става 1. овог члана садржи нарочито:

1) назив и седиште послодавца и име и презиме лица које сачињава записник, као и ознаку акта којим је то лице одређено за овлашћено лице;

2) време и место састављања;

3) податке о лицу од којег се узима изјава;

4) садржај изјаве;

5) евентуални приговор лица од кога је узета изјава на садржај записника или његову изјаву да нема примедби на записник;

6) потпис лица од кога је узета изјава;

7) потпис овлашћеног лица;

8) отисак печата послодавца.

Извештај о предузетим радњама у поступку о информацији у вези са унутрашњим узбуњивањем, са предлогом мера (у даљем тексту: извештај), који се саставља по окончању поступка, треба да садржи:

1) назив и седиште послодавца и име и презиме овлашћеног лица које је саставило извештај, као и ознаку акта којим је то лице одређено за овлашћено лице;

2) време, место и начин пријема информације у вези са унутрашњим узбуњивањем;

3) радње које су након пријема информације предузете у циљу провере исте;

4) имена лица која су обавештена о радњама предузетим у циљу провере информације, уз навођење датума и начина њиховог обавештавања;

5) податке о томе шта је утврђено у поступку по информацији, да ли су утврђене неправилности и њихов опис, као и да ли су такве радње изазвале штетне последице и ако јесу, које;

6) мере које се предлажу ради отклањања наведених неправилности и последица штетне радње, као и носиоце и рокове за њихово извршење, са образложењем због чега се сматра да су предложене мере одговарајуће за отклањање утврђене неправилности и последице штетне радње;

7) потпис овлашћеног лица;

8) отисак печата послодавца.

На извештај из става 1. овог члана узбуњивач се може изјаснити, у року од 3 дана од дана пријема извештаја.

Изјашњење се доставља овлашћеном лицу, које га, заједно са извештајем, без одлагања доставља председнику Уставног суда. У случају да изјашњење није достављено у прописаном року, овлашћено лице по истеку тог рока, без одлагања, доставља извештај председнику Уставног суда.

Ради отклањања уочених неправилности и последица штетне радње настале у вези са унутрашњим узбуњивањем могу да се предузму одговарајуће мере на основу извештаја.

Мере предузима председник Уставног суда, односно државни сдлужбеник у радном односу у Уставном суду кога, у складу са законом, председник овласти.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли Уставног суда.