Уставни суд у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tam ás), др Милан Марковић, Мирослав Николић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Татјана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србиј е, на седници одржаној 16. марта 2017. године, донео је
О Д Л У К У
Утврђује се да одредба члана 1. став 3. Одлуке о остваривању права на повлашћен превоз у јавном градском и приградском саобраћају ученика и запослених у основним и средњим школама и установама културе („Општински службени гласник општине Јагодина“, број 2/05) није у сагласности са Уставом и законом.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости Одлуке о остваривању права на повлашћен превоз у јавном градском и приградском саобраћају ученика и запослених у основним и средњим школама и установама културе („Општински службени гласник општине Јагодина“, број 2/05) (у даљем тексту: Одлука).
У иницијативи се наводи да је одредба члана 1. став 3. Одлуке којом је прописано да се запосленима који имају пребивалиште ван територије општине Јагодина признаје право на повлашћен превоз од првог аутобуског стајалишта на територији општине Јагодина до места рада, несагласна са Уставом зајемченим правом на рад, јер се запосленима отежава долазак на посао, као и са Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика и чланом 118. Закона о раду којим је прописано право запослених на трошкове за долазак и одлазак са рада, од места пребивалишта до места рада, у висини цене коштања карте у јавном превозу. Подносилац иницијативе истиче да применом оспорене Одлуке целокупни трошкови од места становања до првог аутобуског стајалишта на територији општине Јагодина падају на терет запослених, па се на овај начин, по мишљењу иницијатора, причињава штета радницима .
У одговору доносиоца оспорене Одлуке наводи се да су разлози за усвајање одредбе члана 1. став 3. Одлуке економске природе, односно да се трошкови повлашћеног превоза сведу на минимум, као и да би се избегло да запослени фиктивним пријављивањем адресе ван града Јагодине остварују право на увећане трошкове превоза у односу на трошкове који би им иначе припадали по закону.
У спроведеном претходном поступку, Уставни суд је утврдио да је оспорену Одлуку о остваривању права на повлашћен превоз у јавном градском и приградском саобраћају ученика и запослених у основним и средњим школама и установама културе („Општински службени гласник општине Јагодина“, број 2/05) донела Скупштина општине Јагодина, на седници одржаној 3. фебруара 2005. године, на основу, између ос талог, члана 143. став 2. тач. 2) и 3 ) Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 62/03, 64/03, 58/04 и 62/04) и члана 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 9/02 и 33/04). Одредбама члана 1. ст. 1. и 2. Одлуке предвиђено је да се овом одлуком ближе одређују услови за остваривање права на повлашћен превоз у јавном градском и приградском саобраћају, уз навођење кор исника који остварују ово право, као и да утврђено право остварују корисници који имају пребивалиште и место рада на територији општине Јагодина. Уставни суд је такође констатовао да се иницијативом у суштини оспорава одредба ст ава 3. истог члана Одлуке којом је п рописано да се изузетно за запослене који имају пребивалиште ван територије општине Јагодина ово право признаје од првог аутобуског стајалишта на териториј и општине Јагодина до места рада.
Уставом Републике Србије утврђено је: да Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује систем у области радних односа и образовања (члан 97. тач. 8. и 10).
Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 62/03, 64/03-исправка, 58/04 и 62/04), на основу кога је донета Одлука, престао је да важи 11. септембра 2009. године, даном ступања на снагу важећег Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11 , 55/13, 35/15, 68/15 и 62/16- Одлука УС), који у одредби члана 159. став 2. тачка 5) Закона питање обезбеђивања средстава за превоз запослених уређује на исти начин као и претходни закон, односно да се у буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују средства за превоз запослених.
Законом о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14 ), који се сагласно члану 2. став 2. Закона примењује и на запослене , између осталог, у државним органима и јавним службама, ако закон ом није друкчије одређено, прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају , ако послодавац није обезбедио сопствени превоз (члан 118. став 1. тачка 1)), при чему Закон о раду под појмом „општи акт“ подразумева колективни уговор и правилник о раду (члан 8. став 1.).
Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Службени гласник РС“, брoj 21/15) прописано је: да се Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика уређују права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у основним и средњим школама и домовима ученика којима се средства за плате обезбеђују у буџету Републике Србије, поступак измене и допуне Уговора, као и међусобни односи учесника Уговора (члан 1.); да запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз (члан 26 . став 1.).
Из наведених одредаба закона и Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, произлази да јединица локалне самоуправе обезбеђује средства за превоз запослених у области образовања и васпитања, као и да запослени има право на накнаду тих трошкова у складу са општим актом (колективним уговором) и уговором о раду за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају и да се накнада мора исплатити до петог у месецу за претходни месец. Полазећи од наведеног, Уставни суд је нашао да јединица локалне самоуправе не може да уређује услове под којима се ово прав о остварује , пошто се ти услови, на основу члана 118. став 1. тачка 1) Закона о раду, уређују колективним уговором или правилником о раду, а што је у конкретном случају учињено Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, који се непосредно примењује у свим основним и средњим школама и домовима ученика.
Полазећи од наведеног, а имајући у виду да се одредбом члана 1. став 3. Одлуке остваривање права на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада везује за прво аутобуско стајалиште на територији општине Јагодина до места рада, Суд је оценио да оспорена одредба није у сагласности са законом. Уставни суд указује да је исти правни став заузео у више својих одлука (Одлука IУо-1501/2010 од 24. октобра 2013. године („Службени гласник РС“, број 105/13), Одлука IУо-154/2011 од 3. јула 2014. године („Службени гласник РС“, број 82/14) ).
С обзиром на то да је, према оцени Уставног суда, оспорена одредба члана 1. став 3. Одлуке несагласна са Законом, а да према одредби члана 195. став 2. Устава, одлуке и сви други општи акти јединица локалне самоуправе морају бити сагласни са законом, Уставни суд је оценио да оспорена одредба није у сагласности ни са Уставом.
Имајући у виду да је у току поступка оцене уставности и законитости оспоренe Oдлуке правно стање потпуно утврђено и да су прикупљени подаци пружили поуздан основ за одлучивање , Уставни суд је, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник PC“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 -Одлука УС, 40/15- др. закон и 103/15) , одлучио без доношења решења о покретању поступка.
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2) и члана 45. тач. 1) и 4) Закона о Уставном суду , донео Одлуку као у изреци.
На основу члана 168. став 3. Устава, одредба члана 1. став 3. Одлуке о остваривању права на повлашћен превоз у јавном градском и приградском саобраћају ученика и запослених у основним и средњим школама и установама културе, наведене у изреци, престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
Весна Илић Прелић