17.09.2007.
Ustavni sud Republike Srbije je na Pripremnoj sednici XIV Kongresa Konferencije evropskih ustavnih sudova, koja je održana 7. septembra 2006. godine u Vilnusu, primljen u punopravno članstvo Konferencije evropskih ustavnih sudova.
Prijemom u Konferenciju, Ustavni sud Republike Srbije, kao ravnopravan član porodice evropskih ustavnih sudova, zajedno sa drugim sudovima, aktivno će doprinositi zaštiti ustavnosti i zakonitosti, zaštiti ljudskih prava i sloboda i jačanju vladavine prava i demokratskog društva.
dr Bose Nenadić, sudije Ustavnog suda Republike Srbije, na Pripremnom sastanku «Kruga predsednika» Konferencije evropskih ustavnih sudova,u Vilnusu, 7. septembra 2006. godine
Uvaženi gospodine predsedavajući,
Poštovana gospodo predsednici - članovi «Kruga predsednika» Konferencije evropskih ustavnih sudova,
Dame i gospodo,
U ime Ustavnog suda Republike Srbije, pre svega, želim da se najtoplije zahvalim na pozivu upućenom ovom sudu da njegov predstavnik prisustvuje sedinici ovog Visokog tela. Takođe, zahvaljujem Sekretarijatu 14. Kongresa Konferencije na saradnji koju smo ostvarili povodom podnetog zahteva Ustavnog suda Republike Srbije, za prijem u punopravno članstvo Konferencije evropskih ustavnih sudova, koju su, 1972. godine, osnovali ustavni sudovi Savezne Republike Nemačke, Republike Austrije, Republike Italije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, čija je jedna od članica bila i Republika Srbija.
Ustavni sud Republike Srbije je u prethodne 43 godine delovao kao ustavni sud države članice, odnosno ustavni sud federalne jedinice, a od juna ove godine deluje kao ustavni sud samostalne države Srbije. Njegova uloga je da ocenjuje ustavnost i zakonitost pravnih akata u Srbiji, da rešava sukobe nadležnosti sudova i drugih državnih organa, da ocenjuje ustavnost i zakonitost akata političkih stranaka i odlučuje o zabrani njihovog rada, kao i da rešava izborne sporove koji nisu u nadležnosti drugih organa.
Iako se ustavnopravni i politički ambijent na prostoru Republike Srbije od vremena osnivanja Ustavnog suda do danas često menjao, osnovna nadležnost tog suda, kao čuvara ustava, nije se menjala. Može se konstatovati da je ovaj Sud za svo vreme svog postojanja, vršeći ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa, u većoj ili manjoj meri, bio garant vladavine prava, naravno deleći pritom sudbinu prostora i vremena na kojem je i u kome je delovao.
Vršeći Ustavom utvrđene nadležnosti, Ustavni sud Republike Srbije od 2002. godine, odnosno nakon prvih demokratski sprovednih izbora u Srbiji, čini značajan napor ne samo u obezbeđivanju i zaštiti principa ustavnosti i zakonitosti, kao jednog od stubova na kojima počiva vladavina prava, već svojim odlukama učvršćuje temelje demokratskog preobražaja Republike Srbije. Odluke Suda koje su ovom eminentnom skupu dostavljene, samo su neki od primera kojima se ilustruje privrženost ovog suda afirmaciji osnovnih načela i vrednosti na kojima se temelje ustavni sistemi razvijenih evropskih država (načela podele vlasti, političkog pluralizma, pravne sigurnosti), a pre svega zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda i izgradnji i jačanju institucija države, naročito nezavisnog sudstva.
Želimo posebno da istaknemo da Ustavni sud Srbije danas, svoje odluke zasniva, pored Ustava republike Srbije, i na međunarodnim aktima i opštim principima međunarodnog prava, pre svega Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
Republika Srbija se danas nalazi u fazi tranzicije koja obuhvata promene u svim segmentima državno-političkog, ekonomskog i socijalnog života, a koji moraju imati i svoje ustavne garancije. U tom cilju, u toku su aktivnosti na pripremi i donošenju novog Ustava koji će, izvesno je, stvoriti normativnu podlogu za njen brži demokratski razvoj i nesmetano uključivanje u evropske integracije. Posebno imamo u vidu potrebu da Republika Srbija dobije moderan ustav, koji će biti usaglašen sa opšteprihvaćenim nečelima i standardima evropske ustavnosti, pre svega u oblasti zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda.
Kada je u pitanju Ustavni sud Srbije očekuje se da će u novom ustavu biti proširena njegova nadležnost. Pored postojećih nadležnosti Suda u zaštiti (kontroli) ustavnosti i zakonitosti, treba posebno istaći dve nove nadležnosti, a to su: ocena usaglašenosti nacionalnog prava sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, i odlučivanje o ustavnoj žalbi građana zbog povreda osnovnih ljudskih prava aktima i radnjama javne vlasti (državnih organa), čime će se podići nivo zaštite ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, i ojačati pozicija ovog suda kao vrhovnog jemca ustavnosti i zakonitosti u zemlji.
Zahtev Ustavnog suda Republike Srbije za prijem u Konferenciju evropskih ustavnih sudova izraz je želje Suda da bude ravnopravan član porodice evropskih ustavnih sudova. Time bi Sud bio u mogućnosti, da zajedno sa drugim ustavnim sudovima, aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva utvrđenih Statutom Konferencije, to jest zaštiti ustavnosti i zakonitosti, zaštiti ljudskih prava i sloboda i uspostavljanju vladavine prava i demokratskog društva na našem, evropskom prostoru.
Zahvaljujem na pažnji.