01.10.2010.
Povodom početka nove školske 2010/ 2011 godine i prijema nove generacije brucoša na svečanoj akademiji koja je 1. oktobra 2010. godine održana na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, prisutnima se obratila dr Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije.
Poštovani gospodine dekane Vasiljeviću,
poštovani profesori i saradnici
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
drage koleginice i kolege,
Želim da vam svima zahvalim na velikoj časti koju ste mi ukazali pozivom da govorim na svečanosti povodom početka nove studijske godine na našem fakultetu.
No, nadam se da mi nećete zameriti što svoje reči pozdrava ne upućujem prevashodno vama, cenjenim profesorima i asistentima Pravnog fakulteta, institucije sa dva veka tradicije, čiji amfiteatri i aule dobro pamte sve prelomne trenutke u modernoj istoriji srpske državnosti i ustavnosti.
Svoje reči ovom prilikom uputiću vašim budućim studentima, koji će steći onoliko znanja koliko ste vi voljni da im pružite i koji će biti spremni, onoliko koliko ste vi umešni da ih pripremite, za brojne pravničke izazove, u kojima Srbija ne oskudeva ni u ovom vremenu.
Poštovane studentkinje i studenti prve godine prava,
Vi danas imate razloga za zadovoljstvo. Samim prisustvom ovde, koje je rezultat uspeha na prijemnom ispitu, postali ste deo života Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, naučne institucije koja služi na čast i srpskom narodu i državi Srbiji. Takvom vašem uspehu radujem se i ja, vaša starija koleginica.
Ali, dragi moji, od današnjeg dana svako od vas konačno je i definitivno zakoračio iz sveta bez velikih obaveza i briga u svet zrelosti, u carstvo odgovornosti. Zato, molila bih vas da reči koje vam upućujem ne uzmete samo kao potrebu prigode. Primite ih, pre svega, kao reči nekog ko je putem na koji ste vi stupili, opredeljujući se za poziv pravnika, već uveliko prošao.
Drage mlade koleginice i kolege,
Vi ste danas ušli u veliku školu, odlično opremljenu, u kojoj od profesora i asistenata možete steći mnoga pravnička znanja i veštine, mnoge ljudske mudrosti i vrline. No, da biste ponosno koračali svojom intelektualnom stazom, morate ulagati u to isključivo neprestano učenje i rad.
Naići ćete, istina, kao i u svakoj velikoj školi, i ovde na ponešto za šta nećete isprva znati što vam je uopšte i potrebno i zašto se dešava, ali ćete vremenom, verujte mi na reč, shvatiti da i ono ima svoje mesto u formiranju vas i kao ljudi i kao poslenika prava
Učite, dakle, trebaće vam! Trud koji uložite učeći pravo i pravno rezonovanje od sad pa dok sedite pod ovim krovom i nadalje, oslobodiće vas tereta neukosti, nelagode, srama, isključivosti i, sujete koji pohode nedoučene kad se late pravničkog posla.
Pravo nije isto što i pravda. U njemu neretko pravde ima tek u tragovima. Ali je pravo jedino što je ljudski um smislio ne bi li svet čistih ideja odvojio od uprljane stvarnosti.
Svoj budući poziv razumite kao častan posao izgradnje i zaštite utvrđenog reda stvari, koji mora funkcionisati kako bi jedno društvo bilo pristojno i spokojno trajalo! I znajte, ako svoj posao dobro, predano, stručno, pošteno radite, vaš doprinos svakako će biti zapažen, ali i očekivan, bili vi sudije, tužioci, profesori prava, advokati, državni službenici ili pravnici u privredi!
Uz to, budite sigurni, šteta koju možete napraviti ako se pravom bavite nestručno, traljavo, nepošteno, dakle kao loš pravnik, nesrazmerno je veća od štete koju jedan loš lekar može da načini. Jer posledica lošeg lekarskog rada može biti izgubljeno zdravlje ili ugašen život jednog čoveka ili nekoliko ljudi. Posledica lošeg rada pravnika sigurno je gubitak zdravlja, pa, čak, i ugašen život jednog društva.
Poštovane mlade dame i gospodo,
Posle svega kroz šta je naša zemlja prošla od vašeg detinjstva do danas, Srbiji je nasušna vladavina prava, zasnovana na ustavu kao temeljnom aktu svake moderne države i na garancijama za dostignute ljudske slobode i prava. Srbiji je potrebno pravo koje koje će se prožimati sa pravima drugih članica porodice demokratskih društava, realno sprovodljivo pravo koje će se poštovati u stvarnom životu.
I nasušni su joj pravnici koji neće biti puki čitači i mehanički primenjivači nebrojenih pravnih normi. Potrebni su joj pravnici koji će pravo moći da razumeju i tumače, koji će krasiti mnoge ljudske vrline i imati osećaj za pravdu, koji će rešavati a ne stvarati konflikte. U takvom svetu prava ja vas vidim, drage moje mlade koleginice i kolege, i želim vam da u tom svetu prava živite i radite.
Ceneći sve vaše dosadašnje napore i uspehe, želeći vam dalji dug, uspešan i plodonosan pravnički put, verujući da ćete biti pravnička aristokratija koju će, osim znanja, krasiti razboritost i tolerancija, ja vas sve srdačno pozdravljam i želim vam mnogo uspeha i dobru ličnu sreću.