30.12.2008.
Поштоване судије, саветници и сарадници Уставног суда,
драге колегинице и колеге,
Окупили смо се данас да, у пријатељској атмосфери, растерећени начас радних обавеза и брига, кратко резимирамо рад Уставног суда у години која је на измаку и да се похвалимо достигнутим. Али, иако је и ова, као и свака друга, претпразнична прилика повод за изговарање речи хвале, од мене ни данас не очекујте само такве речи! Не очекујте само речи хвале, не због тога што наша институција, као и свако од нас појединачно, нема чиме да се похвали, већ зато што задовољство достигнутим никако није савезник напретку и тежњи ка бољем!
Поштоване колегинице и колеге,
Година коју испраћамо прва је година рада Суда у садашњем саставу. Значајније од тога је што је то година рада Суда у којој су се почели примењивати нови Устав из 2006. и, на његовим основама донети, нови Закон о Уставном суду и нови Пословник о раду Уставног суда, а уз раније надлежности, почеле су се остваривати и бројне нове функције Суда. Због свега тога, у раду Уставног суда, ова година, на неки начин, такође означава крупну прекретницу и један велики почетак. Од Суда који је непорециво могао одлучивати само о уставности и законитости у споровима апстрактне контроле општих аката, почео је да бива све више Суд обичних људи. А познато нам је да је сваки почетак тежак.
Иако се од Уставног суда у Србији овог времена много очекује, друштвене околности у којима је Суд током ове године радио нису нам биле наклоњене. Знамо да, пре овог сазива, Суд није одлучивао више од године дана, да смо из тог периода наследили преко 1000 предмета и примили готово две хиљаде нових. Знамо да Суд још увек није у потпуности конституисан, да није именована једна трећина судија. Такође, број предмета који у Уставни суд пристижу није праћен ни потребним бројем саветника и сарадника, иако смо се у последње време мало подмладили, што је видно, али сигурно не колико је потребно. У погледу услова за рад и информатичке опремљености, још увек смо далеко од стандарда који је постигнут у уставним судовима других земаља, па и оних у којима су уставни судови увођени деведесетих година прошлог века. То су само неки од проблема са којима се суочавамо. Иако много тога није до нас, оно што је до нас, у решавању тих проблема, ми чинимо.
Шта је битно да имамо на памети? Никако се не смемо предати малодушју и ишчекивању и ја сам се, као председница Суда, у овој години рада трудила да и све вас, као и себе, подсетим на истину да се укоштац са многобројним обавезама које имамо морамо ухватити снагама којима располажемо. Наш посао - посао судија, посао саветника и свих запослених у стручној служби Суда лако је самерљив, нарочито кад га меримо ми сами. Зато сам се трудила да, сваким својим гестом према свима вама, укажем на чињеницу да ниједан посао у Уставном суду није неважан, као што није неважан потпун допринос било ког запосленог. Ако то имамо у виду, нећемо каскати за временом у којем деламо ни за положајем који нам у друштву припада. Само тако ћемо и 2009. годину и године које за њом следе учинити годинама изградње и даљег учвршћивања ауторитета Суда и нећемо дозволити да Уставни суд буде једна у низу институција која само декларативно оправдава свој уставни положај.
Драге колегинице и колеге,
У години са којом се опраштамо, а која је и јубиларна четрдесет пета година увођења уставног судства на нашим просторима, показали сте велику озбиљност у свом раду и извршавању својих радних задатака и дали немерљив напор у остваривању резултата. Показали сте да својим радом умете и можете да допринесете части и угледу наше високе институције. Али, не смемо се препустити задовољству постигнутим! Немојте да моје речи похвале вашем труду разумете као оде Уставном суду, судијама и запосленима у њему! Нека нам оне буду подстрек да и у годинама које су пред нама тежимо максимуму својих професионалних стремљења! Јер, у години пред нама очекују нас бројни и сложени уставносудски спорови у домену нормативне контроле уставности и законитости, али и велики број уставних жалби, у којима се указује на одређене повреде основних људских слобода и права, од стране јавне власти.
Желећи вам добро здравље, личну и породичну срећу, као и многе нове професионалне успехе, ја вам од срца честитам наступајуће новогодишње и божићне празнике.
драге колегинице и колеге,
Окупили смо се данас да, у пријатељској атмосфери, растерећени начас радних обавеза и брига, кратко резимирамо рад Уставног суда у години која је на измаку и да се похвалимо достигнутим. Али, иако је и ова, као и свака друга, претпразнична прилика повод за изговарање речи хвале, од мене ни данас не очекујте само такве речи! Не очекујте само речи хвале, не због тога што наша институција, као и свако од нас појединачно, нема чиме да се похвали, већ зато што задовољство достигнутим никако није савезник напретку и тежњи ка бољем!
Поштоване колегинице и колеге,
Година коју испраћамо прва је година рада Суда у садашњем саставу. Значајније од тога је што је то година рада Суда у којој су се почели примењивати нови Устав из 2006. и, на његовим основама донети, нови Закон о Уставном суду и нови Пословник о раду Уставног суда, а уз раније надлежности, почеле су се остваривати и бројне нове функције Суда. Због свега тога, у раду Уставног суда, ова година, на неки начин, такође означава крупну прекретницу и један велики почетак. Од Суда који је непорециво могао одлучивати само о уставности и законитости у споровима апстрактне контроле општих аката, почео је да бива све више Суд обичних људи. А познато нам је да је сваки почетак тежак.
Иако се од Уставног суда у Србији овог времена много очекује, друштвене околности у којима је Суд током ове године радио нису нам биле наклоњене. Знамо да, пре овог сазива, Суд није одлучивао више од године дана, да смо из тог периода наследили преко 1000 предмета и примили готово две хиљаде нових. Знамо да Суд још увек није у потпуности конституисан, да није именована једна трећина судија. Такође, број предмета који у Уставни суд пристижу није праћен ни потребним бројем саветника и сарадника, иако смо се у последње време мало подмладили, што је видно, али сигурно не колико је потребно. У погледу услова за рад и информатичке опремљености, још увек смо далеко од стандарда који је постигнут у уставним судовима других земаља, па и оних у којима су уставни судови увођени деведесетих година прошлог века. То су само неки од проблема са којима се суочавамо. Иако много тога није до нас, оно што је до нас, у решавању тих проблема, ми чинимо.
Шта је битно да имамо на памети? Никако се не смемо предати малодушју и ишчекивању и ја сам се, као председница Суда, у овој години рада трудила да и све вас, као и себе, подсетим на истину да се укоштац са многобројним обавезама које имамо морамо ухватити снагама којима располажемо. Наш посао - посао судија, посао саветника и свих запослених у стручној служби Суда лако је самерљив, нарочито кад га меримо ми сами. Зато сам се трудила да, сваким својим гестом према свима вама, укажем на чињеницу да ниједан посао у Уставном суду није неважан, као што није неважан потпун допринос било ког запосленог. Ако то имамо у виду, нећемо каскати за временом у којем деламо ни за положајем који нам у друштву припада. Само тако ћемо и 2009. годину и године које за њом следе учинити годинама изградње и даљег учвршћивања ауторитета Суда и нећемо дозволити да Уставни суд буде једна у низу институција која само декларативно оправдава свој уставни положај.
Драге колегинице и колеге,
У години са којом се опраштамо, а која је и јубиларна четрдесет пета година увођења уставног судства на нашим просторима, показали сте велику озбиљност у свом раду и извршавању својих радних задатака и дали немерљив напор у остваривању резултата. Показали сте да својим радом умете и можете да допринесете части и угледу наше високе институције. Али, не смемо се препустити задовољству постигнутим! Немојте да моје речи похвале вашем труду разумете као оде Уставном суду, судијама и запосленима у њему! Нека нам оне буду подстрек да и у годинама које су пред нама тежимо максимуму својих професионалних стремљења! Јер, у години пред нама очекују нас бројни и сложени уставносудски спорови у домену нормативне контроле уставности и законитости, али и велики број уставних жалби, у којима се указује на одређене повреде основних људских слобода и права, од стране јавне власти.
Желећи вам добро здравље, личну и породичну срећу, као и многе нове професионалне успехе, ја вам од срца честитам наступајуће новогодишње и божићне празнике.