Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja pokreće se na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom još nije proglašen. Dakle, pored naknadne kontrole ustavnosti, Ustavni sud ima ovlašćenje da vrši i tzv. prethodnu kontrolu ustavnosti zakona. Do prethodne kontrole može doći samo pod uslovom: da postupak ocene pokrene najmanje jedna trećina narodnih poslanika; da se predlogom traži ocena ustavnosti zakona (ne i drugih propisa i opštih akata); i da se odluka po predlogu donese u roku od sedam dana (u suprotnom, tj. u slučaju da zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, postupak ocene se nastavlja u skladu sa pravilima za naknadnu kontrolu ustavnosti zakona).
S obzirom da zakon nije proglašen i objavljen, uz predlog za ocenu njegove ustavnosti podnosi se i tekst izglasanog zakona koji je overio sekretar Narodne skupštine ili lice koje on na to ovlasti. Iz razloga efikasnosti i racionalnosti koji nalaže više nego kratak rok u kome se treba izvršiti prethodna kontrola ustavnosti, predlog se u ovom slučaju ne dostavlja na mišljenje Narodnoj skupštini, niti se o njemu vodi javna rasprava. O tome da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, Ustavni sud obaveštava predsednika Republike. Postupak ocene ustavnosti pre njegovog proglašenja je hitan i vodi se u skladu sa rokovima koje uređuje Ustav. Pravno dejstvo odluke kojom Ustavni sud utvrđuje da zakon koji nije proglašen nije u saglasnosti s Ustavom drukčije je uređeno nego kad je u pitanju naknadna kontrola ustavnosti. Naime, u slučaju ocene ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, utvrđujuća odluka proizvodi pravno dejstvo od dana proglašenja zakona. Protiv zakona čija je usklađenost s Ustavom utvrđena pre njegovog stupanja na snagu ne može biti pokrenut postupak za ocenu ustavnosti.