Уставна жалба је посебно правно средство којим се покреће поступак пред Уставним судом ради заштите људских или мањинских права и слобода зајамчених Уставом. Поступак по уставној жалби заснива се на начелу диспозиције, што значи да од овлашћеног подносиоца уставне жалбе зависи да ли ће и о чему ће суд решавати.
Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчена Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту или је законом искључено право на њихову судску заштиту. Такође, уставна жалба се може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року. Из наведног произлази: а) да су предмет уставне жалбе појединачни акти и радње, и то само они који потичу од државног органа (органи законодавне, управне и судске власти) или организације којој је поверено јавно овлашћење; б) да су права која се штите у поступку по уставној жалби сва она људска или мањинска права и слободе, индивидуална и колективна, која су зајемчена Уставом (дакле, не само она која су посебно утврђена у поглављу које носи назив "Људска и мањинска права и слободе", већ и она права и слободе зајемчена другим одредбама Устава); и в) да је уставна жалба супсидијарно правно средство, јер се може користити (изјавити) само из Уставом утврђених разлога, уз наведени изузетак у случају повреде права на суђење у разумном року.
Услови (претпоставке) за допуштеност уставне жалбе. - Да би једна уставна жалба била допуштена, тј. да би се Уставни суд могао упустити у расправљање и одлучивање о предмету спора, потребно је да се испуне одређени услови (претпоставке). Ови услови, од којих зависи допуштеност правне заштите која се остварује путем уставне жалбе у уставносудском поступку, називају се и процесне претпоставке.
Услове (претпоставке) допуштености уставне жалбе утврђује једним делом Устав Републике Србије, а другим делом Закон о Уставном суду. Према Уставу, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчена Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Тиме су одређени и неки од услова за допуштеност уставне жалбе: први, предмет уставне жалбе (наиме, предмет уставне жалбе може бити само појединачни акт или радња државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење); други, предмет самог спора (наиме, предмет уставног спора поводом уставне жалбе може бити само повреда или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом); и трећи, да су исцрпљена или да нису предвиђена друга правна средства за заштиту повређених или ускраћених права и слобода. Закон о Уставном суду утврђује и друге услове за допуштеност уставне жалбе: први, да се уставна жалба може изјавити и ако је законом искључено право на заштиту повређених или ускраћених права и слобода; други, да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају кад је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року; трећи, да уставну жалбу може изјавити свако лице (правно или физичко) које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом; четврти, рок у коме се може изјавити уставна жалба; пети, садржина уставне жалбе; и шести, формална уредност уставне жалбе (разумљивост, потпуност и сл.). Постоје и други услови допуштености уставне жалбе који нису изричито прописани, односно именовани законом, већ су подведени под општи појам "друге процесне претпоставке". Под те тзв. друге процесне претпоставке могу се уврстити: а) да о истој правној ствари између истих страна у спору не тече уставносудски поступак и б) уставносудска ствар не сме бити пресуђена ствар.
Право на изјављивање уставне жалбе. - Уставну жалбу може изјавити свако (правно или физичко) лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом. Дакле, правно или физичко лице може да уложи уставну жалбу само ако се ради о повреди (његових) сопствених права, односно он мора имати лични и стварни интерес да се уклони оспоравани акт, односно спречи радња или наложи чињење. Уставну жалбу у име физичког или правног лица, на основу његовог посебног писменог овлашћења, може изјавити и друго физичко лице, односно државни или други орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода. Одсуство посебног овлашћења за изјављивање уставне жалбе представља процесни недостатак који онемогућава даље вођење поступка, што за последицу има одбацивање уставне жалбе.
Рок за изјављивање уставне жалбе. - Уставна жалба се може изјавити у року од 30 дана од момента достављања акта донетог по последњем исцрпљеном правном средству, када су у питању уставне жалбе чији су предмет појединачни акти, односно, од дана предузимања или престанка радње, када су у питању уставне жалбе чији су предмет радње, с тим да се у овом случају рок рачуна од дана сазнања подносиоца уставне жалбе о предузимању или престанку радње. За пропуштену радњу рок се рачуна у сваком конкретном случају, зависно од понашања органа и понашања подносиоца уставне жалбе. Рок за изјављивање жалбе је искључног карактера, што значи да пропуштање овог рока доводи до губитка права на накнадно, поновно предузимање пропуштене радње - изјављивања уставне жалбе. Међутим, дозвољен је повраћај у пређашње стање лицу које из оправданих разлога пропусти рок за подношење уставне жалбе, уз услов: а) да се предлог за повраћај у пређашње стање поднесе у року од 15 дана од дана престанка разлога који је изазвао пропуштање, и б) да се, истовремено с овим предлогом, поднесе и уставна жалба. У сваком случају, истеком три месеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање.
Претходно изложено односи се на ситуацију када се уставна жалба изјављује по ступању на снагу Закона о Уставном суду.
Обавезна садржина уставне жалбе. - Уставна жалба мора задовољити и одређене формалне услове у погледу обавезних елемената које мора да садржи. Тако, уставна жалба мора да садржи име и презиме, јединствени матични број грађана, пребивалиште или боравиште, односно назив и седиште подносиоца уставне жалбе, име и презиме његовог пуномоћника, број и датум акта против кога је жалба изјављена и назив органа који га је донео, назнаку људског или мањинског права или слободе зајемчене Уставом за које се тврди да је повређено са ознаком одредбе Устава којом се то право, односно слобода јемчи, разлоге жалбе и наводе у чему се састоји повреда или ускраћивање, захтев о коме Уставни суд треба да одлучи и потпис подносиоца уставне жалбе. Уз уставну жалбу се обавезно подноси и препис оспореног појединачног акта, докази да су исцрпљена правна средства, као и други докази од значаја за одлучивање. Испуњеност услова у погледу обавезних елемената садржине уставне жалбе је процесна претпоставка која условљава постојање и испитивање и других процесних претпоставки. О недостатку било ког елемента Уставни суд обавештава подносиоца уставне жалбе и позива га да у одређеном року исти отклони, уз упозорење да ће уставна жалба бити одбачена, уколико за одлучивање недостаје елемент који онемогућава поступање Суда.
Одлучивање о постојању процесних претпоставки. - Одлучивање Суд о постојању процесних претпоставки подразумева да Суд не одлучује о предмету (садржини) спора, већ одлучује о постојању, односно непостојању процесних претпоставки неопходних за вођење поступка у циљу одлучивања о основаности уставне жалбе. У том случају Суд решењем може: а) обуставити поступак и то у следећим случајевима: 1. ако је уставна жалба повучена; 2. ако орган који је донео оспорени појединачни акт поништи, укине или измени тај акт у складу са захтевом из уставне жалбе или ако је престала радња која је проузроковала повреду или ускраћивање зајемченог Уставом права и слобода, уз сагласност подносиоца уставне жалбе; и 3. ако престану друге процесне претпоставке за вођење поступка, и б) одбацити уставну жалбу у случају: 1) кад утврди да није надлежан за одлучивање; 2) ако није поднет у одређеном року; 3) кад у остављеном року подносилац није отклонио недостатке који онемогућавају поступање; 4) кад за вођење поступка и одлучивање не постоје друге претпоставке утврђене законом.
Одлучивање о предмету спора. - О основаности, односно неоснованости уставножалбеног захтева Уставни суд одлучује одлуком којом се уставна жалба усваја или одбија као неоснована. Одлучивање о предмету спора подразумева одлучивање о основаности уставне жалбе (да ли је или није повређено Уставом зајемчено право), при чему Уставни суд не може одлучити уместо органа чији је појединачни акт или радња предмет поступка по уставној жалби. Приликом одлучивања, Уставни суд је, у погледу утврђивања повреде или ускраћивања права или слободе, "везан" захтевом из уставне жалбе и приликом одлучивања креће се у границама постављеног захтева.
Кад Уставни суд утврди да је оспореним појединачним актом, односно радњом, повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом, Суд одлуком усваја уставну жалбу и утврђује да је оспореним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом и одређује начин правичног задовољења. Изузетно, када Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди да је оспореним актом или радњом повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена конкретном одредбом Устава, а на други начин се не могу отклонити штетне последице, Суд поништава појединачни акт, и предмет враћа на поновни поступак и одлучивање органу чији је акт поништен (у том случају Суд може да одреди доношење новог акта или може наложити окончање поступка у најкраћем могућем року), односно забраниће даље вршење или наредити вршење одређене радње и одредити да се уклоне штетне последице у одређеном року. Када одлуком усваја уставну жалбу, Уставни суд утврђује и да ли је ова одлука основ за накнаду штете.
Правна природа и правно дејство одлуке Уставног суда. - Одлука по уставној жалби је коначна (и правноснажна), јер се спор решен одлуком Уставног суда не може поново решавати од стране истог или другог уставног суда или било ког другог тела или органа нити против одлуке Уставног суда има призива, односно она се не може побијати било каквим правним леком, а уставна жалба која је довела до мериторног окончања спора је пресуђена ствар. Такође, одлуке Уставног суда су извршне, а то својство одлуке произлази из њене коначности и општеобавезности.
Одлука о поништавању појединачног акта или забрани вршења радње има конститутивно дејство. Поништавањем појединачног акта поништавају се и правне последице са дејством од момента настанка повреде или ускраћивања каквог људског или мањинског права или слободе зајемчене Уставом. Одлука Уставног суда којом је усвојена уставна жалба има правно дејство од дана достављања учесницима у поступку. Иако су одлуке Уставног суда, сагласно Уставу, општеобавезујуће, треба рећи да у случају уставне жалбе оне делују, у правилу, између учесника у поступку, али се то дејство проширује и на друга лица и то у случају када је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу - тада се одлука Уставног суда односи и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији.
Уставна жалба, по правилу, не спречава примену појединачног акта или радње против кога је изјављена. Изузетно, Уставни суд може одложити извршење појединачног акта или радње, под условом да: а) подносилац уставне жалбе тражи (предлаже) одлагање, б) би извршење проузроковало ненадокнадиву штету подносиоцу, и в) да одлагање није супротно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа штета трећем лицу. О предлогу за одлагање извршења појединачног акта или радње против кога је уставна жалба изјављена, Уставни суд ће, по правилу, одлучити у року од 90 дана од дана пријема предлога. У овом случају реч је о инструкционом року, а не искључном року.
Накнада нематеријалне штете. - Одлука Уставног суда којом се усваја уставна жалба је правни основ за подношење захтева за накнаду штете или отклањања других штетних последица пред надлежним органом, у складу са законом. На основу одлуке Уставног суда којом је усвојена уставна жалба, подносилац уставне жалбе може да поднесе захтев за накнаду штете Комисији за накнаду штете, ради постизања споразума о висини накнаде. Ако тај захтев не буде усвојен или по њему Комисија не донесе одлуку у року од 30 дана од дана подношења захтева, подносилац уставне жалбе може код надлежног суда поднети тужбу за накнаду штете.