Чланство у међународним телима и струковним удружењима

Уставни суд остварује међународну сарадњу са страним и међународним судовима и међународним организацијама у складу са својом надлежношћу (члан 109. Закона о Уставном суду)
 
КОМИСИЈА ЗА ДЕМОКРАТИЈУ ПУТЕМ ПРАВА САВЕТА ЕВРОПЕ (ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА)
Европска комисија за демократију путем права - познатија као Венецијанска комисија - је саветодавно тело Савета Европе о уставним питањима.
Улога Венецијанске комисије је пружање правних савета државама чланицама и, посебно, помоћ државама које желе да своје правне и институционалне структуре ускладе са европским стандардима и међународним искуством у области демократије, људских права и владавине права.
Она помаже у обезбеђивању ширења и консолидације заједничког уставног наслеђа, играјући јединствену улогу у управљању сукобима и пружа „хитну уставну помоћ“ државама у транзицији.
Комисија ради у три области:
• демократске институције и основна права,
• уставно судство и редовно судство и
• избори, референдуми и политичке странке.
Чланице Венецијанске комисије, поред свих држава чланица Савета Европе, су и неке неевропске државе, а неколико неевропских држава има статус посматрача. Комисија блиско сарађује са Европском унијом, ОЕБС-ом и Организацијом америчких држава.
Индивидуални чланови Венецијанске комисије су универзитетски професори јавног и међународног права, судије врховних и уставних судова, чланови националних парламената и један број државних службеника. Њих именују на четири године државе чланице, али они делују у свом индивидуалном својству.
Члан Венецијанске комисије из Републике Србије је др Владан Петров, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду.
Стални секретаријат Венецијанске комисије налази се у Стразбуру, Француска, у седишту Савета Европе. Њене пленарне седнице одржавају се у Венецији, Италија, у четири пута годишње (март, јун, октобар и децембар).
Линк за више информација: https://www.venice.coe.int/webforms/events/
 
КОНФЕРЕНЦИЈА ЕВРОПСКИХ УСТАВНИХ СУДОВА (ЕССЈ)
Уставни суд Републике Србије је на Припремној седници XIV Конгреса Конференције европских уставних судова, која је одржана 7. септембра 2006. године у Вилнусу, Литванија, примљен у пуноправно чланство Конференције европских уставних судова. Конференцију Европских уставних судова основали су 1972. године у Дубровнику уставни судови Савезне Републике Немачке, Републике Аустрије, Републике Италије и бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Конференцији су се придружили други уставни и највиши судови који обављају функције уставног суда, тако да она данас има 41 члана.
„Круг председника“ je централно тело за доношење одлука које се састоји од председника судова и институција са статусом пуноправног члана. Конференција европских уставних судова организује конгресе у редовним интервалима и стручне конференције у циљу размене искустава о уставносудској пракси унутар општег европског контекста. Промовише размену информација међу својим члановима о питањима која се односе на методе и праксу оцене уставности и обезбеђује форум за учеснике ради размене мишљења о институционалним, структурним и практичним проблемима у областима јавног права и уставне надлежности. Осим тога, предузима мере за јачање независности уставних судова као суштинског елемента гаранције и спровођења демократије и правне државе и посебну пажњу посвећује заштити људских права. Снажно подржава унапређење трајних односа између европских уставних судова и сличних институција.
Председавање Конференцијом европских уставних судова, се ротира сваке три године и може да га обавља само суд који је пуноправни члан Конференције.  Од фебруара 2021. године Конференцијом председава Уставни суд Републике Молдавије и председник тог Суда, госпођа Домница Маноле. 
Линк за више детаља: https://cecc.constcourt.md/
 
УДРУЖЕЊЕ УСТАВНИХ СУДОВА ФРАНКОФОНИЈЕ (ACCF)
Уставни суд је члан Удружења уставних судова франкофоније од јула 2008. године, када је на Скупштини овог удружења одржаној у Либревилу (Габон) примљен у чланство.
Удружење уставних судова који користе француски језик (The association of constitutional courts sharing the use of French - ACCPUF) основана је 1997 на иницијативу Уставног савета Француске, у циљу јачања веза између држава које користе француски језик. Од 2019. године ради под именом Удружење уставних судова франкофоније (Association of Francophone Constitutional Courts - ACCF) и еквивалентних институција из Азије, Америке, Африке и Европе. Данас окупља 47 уставних судова и еквивалентних институција из Африке (30), Европе (13), Америке (2) и Азије (2) и три придружена члана, по један из Азије, Африке и Европе. Седиште удружења се налази у Уставном савету Француске, у коме се налази и генерални секретаријат удружења. Његово руковођење и надзор над радом секретаријата обезбеђује шеф одељења за спољне односе Уставног савета, који је уједно и генерални секретар удружења.
Циљ Удружења је промовисање владавине права кроз развој сарадње између чланова, односно уставних судова и еквивалентних институција који се служе француским језиком, као и размена њихових знања и искустава у области уставног права. Пријемом у Удружење, Уставни суд ће, као члан породице уставних судова франкофоније, заједно са другим судовима, активно доприносити заштити уставности и законитости, заштити основних људских права и слобода, остваривању владавине права и развитку демократског друштва.
Сваке три године одржава се Gенерална скупштина и Kонгрес удружења који окупљају посебо председнике судова чланица. 
За више детаља: https://accf-francophonie.org/
 
СВЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА УСТАВНОГ СУДСТВА (WCCJ)
Уставни суд Србије је пуноправни члан Светске конференције уставног судства од 21. октобра 2011. године. Пре приступања овој струковној организацији, представници нашег Суда учествовали су на оба конгреса Светске конференције која су претходила њеном званичном оснивању, а која су организована уз подршку и помоћ Венецијанске комисије. Почевши од 1996. године, Венецијанска комисија је успоставила сарадњу са многим регионалним и лингвистичким групама уставних судова, као што су: Конференција европских уставних судова, Удружење  уставних судова франкофоније, Комисија Јужноафричких судија, Конференција органа уставне контроле земаља нове демократије, Унија арапских уставних судова и савета, Иберо-америчка конференција уставног судства.
Светска конференција о уставној правди обједињује 118 уставних судова и савета и врховних судова у Азији, Америци, Аустралији/Океанији, Африци и Европи. Циљ је промовисање уставне правде - схваћене као оцена уставности укључујући судску праксу о људским правима - као кључни елемент за демократију, заштиту људских права и владавину права (члан 1.1 Статута), а сврха Светске конференције је да олакша правосудни дијалог између уставних судија на глобалном нивоу.
Светска конференција има три органа, Генералну скупштину, Биро и Секретаријат. Светска конференција остварује своје циљеве кроз организовање редовних конгреса, учешћем на регионалним конференцијама и семинарима, разменом искустава и судске праксе и пружањем добрих услуга члановима на њихов захтев (члан 1.2 Статута).