24.09.2015.
Уставни суд је на седници одржаној 23. септембра ове године окончао поступак оцене уставности Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Након анализе одредаба оспореног Закона са становишта свих битних навода иницијатора, нашао je да нема основа за покретање поступка за утврђивање неуставности овог Закона и његове несагласности са потврђеним међународним уговорима.
Уставни суд је утврдио да из оспореног Закона следи да се њиме уводе интервентне мере које се предузимају да би се у условима економске кризе очувала финансијска одрживост пензијског система, што конкретно значи могућност редовне исплате пензија. У том смислу, за Уставни суд је од нарочитог значаја било то што се прописане мере не односе на пензионере чија је висина утврђене пензије до 25.000,00 динара, којих, према подацима које је Суд прибавио, у Републици има више од 750.000, а што, с обзиром на укупан број пензионера и висине пензија у Србији, заправо значи да највећи број пензионера није обухваћен прописаним мерама. Имајући у виду и то да у овом тренутку најнижа пензија утврђена у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању износи свега нешто више од 13.000,00 динара (при чему је за тзв. пољопривредне пензионере најнижа пензија чак око 10.000,00 динара), Уставни суд је оценио да је „заштићеним“ износом од 25.000,00 динара, у реалним економским приликама у којима се друштво налази, спорним Законом обезбеђено старање о економској сигурности пензионера, а што представља уставни налог из члана 70. став 2. Устава.
Када је реч о пензијама које су обухваћене законом предвиђеним мерама, Уставни суд сматра да су основане тврдње иницијатора да пензија која је стечена у складу са законом представља имовину пензионера, али указује да из Устава не произлази гаранција пензијског давања у одређеном износу, јер је ограничење имовинских права, под одређеним условима, дозвољено и према нашем Уставу и према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. У складу са оспореним Законом, пензионерима чија је пензија виша од 25.000,00 динара исплата пензије се врши у умањеном износу што неспорно представља умањење њихове имовине и зато је Суд испитивао да ли Закон испуњава услове дозвољеног ограничења имовинских права. Полазећи од тога да су прописане мере уређене законом, а не актом ниже правне снаге, да се Законом не дира у право на пензију, да су мере прописане ради постизања легитимног циља јер је стварање услова за редовну исплату пензија макар и у умањеном износу у општем и јавном интересу, затим да постоји сразмерност у прописивању мера јер су овим мерама мање погођена лица са нижим пензијама, што се постиже управо тиме што проценат умањења није исти за све пензије више од 25.000,00 динара, и коначно, с обзиром на то да је реч о мерама привременог карактера, а што је Суд утврдио из одредаба Закона о буџетском систему којима се ограничење у исплати пензија везује за учешће пензија у БДП-у, Уставни суд је оценио да се не могу прихватити као основани наводи иницијатора о несагласности оспореног Закона са Уставом и потврђеним међународним уговорима.