17.01.2014.
Уставни суд је, на седници Суда одржаној 16. јануара 2014. године, у предмету IУз-882/2010 донео одлуку којом је утврдио да следеће одредбе Закона о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС“, број 72/09) нису у сагласности са Уставом:
- одредба члана 10. тачка 6) у делу који гласи: „и другим областима од значаја за очување идентитета националне мањине“, одредба члана 10. тачка 12) у делу који гласи: „Уставним судом,“, одредба члана 10. тачка 15) у делу који гласи: „актом аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе“,
- одредба члана 12. став 1. тачка 2), у делу који гласи: „или за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину“, одредба члана 12. став 1. тачка 5), одредба члана 12. став 3. и одредба члана 12. став 4. у делу који гласи: „аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе,“,
- одредба члана 15. тачка 7),
- одредба члана 19. став 2,
- одредбе члана 20. тач. 1) до 4),
- одредбе члана 23,
- одредбе члана 24,
- одредба члана 25. став 1. у делу који гласи: „Народној скупштини, Влади и другим“ и одредба члана 25. став 3, док се у преосталом делу одредбе члана 25. имају примењивати под условима и ограничењима датим у делу VI тачка 16. образложења ове Одлуке,
- одредбе члана 26. ст. 2. до 4, и
- одредба члана 27. став 1. у делу који гласи: „државним органима,“, док се у преосталом делу ова одредба има тумачити и примењивати под условима и ограничењима датим у делу VI тачка 18. образложења ове Одлуке.
Суд је одбио захтев за утврђивање неуставности следећих одредаба наведеног Закона:
- одредба члана 2. став 2, под условима и ограничењима датим у делу VI тачка 2. образложења ове Одлуке,
- одредбе члана 10. тач. 10), 11) и 13), под условима и ограничењима датим у делу VI тач. 4. и 5. образложења ове Одлуке,
- одредба члана 11. став 3, под условима и ограничењима датим у делу VI тачка 7. образложења ове Одлуке,
- одредба члана 13. тачка 3), под условима и ограничењима датим у делу VI тачка 9. образложења ове Одлуке,
- одредбе члана 14.
Између осталог Суд је, полазећи од тога да су Уставом тачно одређене четири области, у којима припадници националних мањина преко својих изабраних националних савета ради очувања свог идентитета остварују додатна, колективна права (образовање, култура, информисање и службена употреба језика и писма), утврдио да није у сагласности са Уставом одредба Закона којом се предвиђа овлашћење националног савета и у другим областима од значаја за очување идентитета националних мањина. (члан 10. тачка 6))
Такође, пошто овај Закон, нити било који закон који уређује области у којима овлашћења може имати национални савет, не садржи критеријуме на основу којих се поједине установе образовања или културе, а чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, могу прогласити за установе од посебног значаја за националну мањину, Уставни суд је оценио да законска одредба којом се прописују овлашћења националних савета у односу на тзв. установе од посебног значаја за националне мањину не испуњава основне стандарде одређености и предвидивости, а што је кључни елемент остваривања начела владавине права. (члан 12. став 1. тачка 2))
Када је реч о овлашћењима националног савета у области информисања Уставни суд је, полазећи од своје раније донете одлуке да Република и аутономна покрајина не могу бити оснивачи електронских медија као и одредаба новог Закона о јавним предузећима према коме ни Република, ни аутономна покрајина ни јединица локалне самоуправе, не могу бити оснивачи јавних гласила, утврдио да уставноправно није могуће овим Законом предвидети ни пренос оснивачких права на јавним гласилима на национални савет. (члан 19. став 2) Међутим, Суд је посебно нагласио да се утврђивањем неуставности наведене законске одредбе не доводи у питање до сада извршен пренос оснивачких права на појединим јавним гласилима.
Полазећи од специфичног, законом уређеног положаја јавног радиодифузног сервиса, праксе Европског суда за људска права и међународних стандарда у области остваривања слободе медија, Уставни суд је утврдио да Законом прописана овлашћења националног савета везана за учешће у одлучивању о избору органа републичке и покрајинске установе јавног радиодифузног сервиса, нису у складу са Уставом. (члан 20. тач. 1) до 4))
За разлику од законског решења којим је предвиђена могућност да се на национални савет делимично или у целини пренесу оснивачка права над одређеним установама у области образовања, културе и јавног информисања, за које је Уставни суд оценио да су не само сагласна са Уставом, већ и делотворна са становишта остваривања гарантованих права, Суд је утврдио да нема уставноправног основа да се законом пропише обавеза Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе да над овим установама изврше пренос оснивачких права само на захтев националног савета, с обзиром на то да пренос оснивачких права мора бити израз сагласности воља заинтересованих страна, те се оснивачу не може наметати аутоматизам и потпуна зависност од воље друге заинтересоване стране. Ово стога што је основа односа органа јавне власти, као оснивача установе, и националног савета њихово заједничко, споразумно деловање усмерено ка истом циљу - заштити и унапређењу остваривања права националних мањина.
Иако су се поводом одређеног броја законских одредаба у односу на које је покренут поступак за оцену уставности пред Уставни суд поставила спорна уставноправна питања Суд је, имајући у виду потребу да се у што ширем обиму обезбеди остваривање колективних права националних мањина, утврдио да ове одредбе нису несагласне са Уставом уколико се тумаче и примењују под условима и ограничањима садржаним у Одлуци Уставног суда.