23.01.2013.
Председник Уставног суда др Драгиша Слијепчевић одржао је данас у Уставном суду конференцију за новинаре на којој је било речи о резултатитма рада Суда у 2012. години и актуленим питањима у раду и поступању Суда. Говорећи о резултатима рада Уставног суда у прошлој години председник Слијепчевић је истакао да је у току 2012. у раду било 21.343 предмета, од чега је решено 8.653 и то 546 предмета из области нормативне контроле, 688 предмета по жалбама неизабраних судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и 7.328 предмета уставних жалби.
- Подаци показују да је рад Суда био изузетно обиман и да је постигнути резултат задовољавајући-казао је председник и додао да је оволики број решених предмета у доброј мери последица донетих одлука у којима је Уставни суд утврдио да нису испуњене процесне претпоставке за вођење поступка пред Судом нагласивши да је то нарочито карактеристично за предмете уставних жалби.
Како је објаснио, од 7.328 решених предмета уставних жалби 4.601 предмет је окончан одбацивањем због непостојања процесних претпоставки да се о њима одлучује. Одлуком је решено 2.585 предмета, што је у односу на 2011. годину повећање од 323 одсто, и ови предмети у суштини представљају извршење оне уставне надлежности која је Уставном суду дата, а то је заштита основних људских права и слобода грађана Републике Србије.
- Велики је број предмета у којима је одлучено тако што је усвојена уставна жалба због неуједначене судске праксе од стране редовних судова-истакао је председник Слијепчевић и додао да је 1.050 предмета у којима је Уставни суд морао удовољити захтевима подносилаца зарад чињенице да су одлуке које су доношене пред највишим судовима из редовне надлежности биле другачије у истим чињеничним и правним случајевима.
Председник Уставног суда је нагласио да је реч о забрињавајућој чињеници, јер уједначавање судске праксе пред Уставним судом не би смело да буде нешто што је у његовој надлежности, те да питање уједначавања судске праксе мора да буде оно чиме ће се континуирано, а имајући у виду његову надлежност, бавити Врховни касациони суд.
- Такође је и у 2012, као што је био случај и у 2011. години, индикативно да је више од половине решења о одбацивању уставних жалби, због неиспуњавања процесних претпоставки за поступање, Суд донео по уставним жалбама које су написали и поднели адвокати-рекао је председник Слијепчевић и нагласио да је о овој „аномалији“ Суд прошле године обавестио Адвоктску комору Србије, али се резултат није променио.
У свом излагању председник Слијепчевић је такође истакао и да су бројни предмети уставних жалби у којима је утврђена повреда права на суђење у разумном року што говори о неодговарајућој контроли рада и поступања редовних судова у односу на решавање предмета из њихове надлежности. Наиме, реч је о 574 предмета што је 21,7 одсто од укупног броја одлука које је Суд донео по уставним жалбама.
- Када је реч о нормативној контроли, у току 2012. године Уставни суд је одлучивао у 21 предмету где је предмет одлучивања била оцена уставности закона од којих је донето 19 одлука у којима је утврђено да су поједине одредбе тих закона неуставне, што указује на озбиљну чињеницу која представља разлог да се тим питањем позабави Народна скупштина-рекао је председник Уставног суда и нагласио су ови подаци нешто над чим законодавац мора озбиљно да се замисли, јер тако велики број одлука Суда о неуставности закона јесте нешто што мора бити предмет посебне анализе и другачијег приступа у доношењу закона од стране самог законодавца.
Међу законима за које је Суд утврдио неуставност појединих одредби су и Закон о адвокатури, Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилашту, Закон о порезима на имовину, Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица, Закон о заштити података о личности, Закон о сахрањивању и гробљима, Закон о изменама и допунама Закона о Влади, Закон о утврђивању надлежности АП Војводине, Закон о висини стопе затезне камате, Закон о стечају, Закон о штрајку, Закон о здравственом осигурању, Закон о порезу на доходак грађана, Закон о планирању и изградњи, Закон о обавезном осигурању у саобраћају, Закон о судијама и Закон о изменама и допунама Закона о Уставном суду.
- Слична је ситуација и са актима Владе који су били предмет оцене законитости и уставности, тако да је донето седам одлука у којима је утврђена неуставност врло важних одлука, уредби и закључака Владе Републике Србије-казао је Слијепчевић.
Председник Слијепчевић је поменуо и велики број предмета формираних по жалбама неизабраних судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, а о којима је Уставни суд претходне године одлучивао одржавши претходно око 200 јавних расправа.
- Уставни суд у наредној години неће моћи да оствари ове резултате нити да их побољша уколико се не промене неке околности које опредељују резултате у раду Суда-казао је Слијепчевић и нагласио да број предмета, који се неће смањити ни у наредној години, ставља Уставни суд пред задатак да их реши са истим бројем запослених, а за ажурно решавање би било потребно још 100 стручних сарадника.
Међутим, како је истакао председник Уставног суда, Суд није у прилици да прими ниједног стручног сарадника, јер је зграда у којој се налази је зграда чији је власник Влада Републике Србије што шаље лошу поруку у свет имајући у виду однос извршне власти и Уставног суда, а и постојећи простор је неодговарајући за обављање функције Суда.
- Уставни суд се обратио премијеру Владе са захтевом да се Суду обазбеди одговарајућа зграда, а упућен је допис и председнику Републике, да подржи решавање смештајног простора Уставног суда и обојица су обећали да ће тај захтев бити усвојен - казао је председник Слијепчевић и додао да је у допису који је упућен премијеру и председнику предложено и конкретно решење, а то је да се Уставном суду додели зграда која својим изгледом, локацијом и површином одговара Суду, а у којој се сада налази бивше Министарство економије у Булевару краља Александра.