Уставни закон

На основу члана 134. став 3. Устава Републике Србије,
Народна скупштина Републике Србије, на Другој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у 2006. години, одржаној 10. новембра 2006. године, донела је
 
О Д Л У К У
О ПРОГЛАШЕЊУ УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
 
Проглашава се Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије, који је донела Народна скупштина Републике Србије на Другој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у 2006. години, одржаној 10. новембра 2006. године.
РС број 38
У Београду, 10. новембра 2006. године
НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСЕДНИК
Предраг Марковић
УСТАВНИ ЗАКОН
ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Примена Устава Републике Србије
Члан 1.
Устав Републике Србије (у даљем тексту: Устав) примењује се даном када га прогласи Народна скупштина, ако у погледу примене појединих његових одредаба овим законом није другачије одређено.
Примена одредаба Устава о републичким органима
Члан 2.
Републички органи, организације и службе настављају са радом до њиховог образовања, односно избора, у складу са Уставом, осим ако овим законом није другачије одређено.
Избори за народне посланике, председника Републике, посланике и одборнике
Члан 3.
Изборе за народне посланике у Народној скупштини расписаће председник Републике, тако да се одрже најраније у року од 60, а најкасније у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Изборе за председника Републике расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности.
Изборе за посланике у Скупштини Аутономне покрајине Војводина расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу закона којим се уређује територијална организација Републике Србије.
Изборе за одборнике у скупштинама јединица локалне самоуправе расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују територијална организација Републике Србије, локална самоуправа, локални избори и положај главног града.
Прва седница новоизабраног састава Народне скупштине
Члан 4.
Прва седница новоизабраног састава Народне скупштине траје док Народна скупштина не донесе закон о министарствима и док не изабере Владу.
Рад Народне скупштине након избора Владе
Члан 5.
Новоизабрани састав Народне скупштине ће у току првог заседања након избора Владе, ускладити са Уставом законе којима се уређују Заштитник грађана и остваривање права грађана на обавештеност, и изабрати Заштитника грађана, орган надлежан за праћење остваривања права грађана на обавештеност, гувернера Народне банке Србије и органе Државне ревизорске институције.
У току другог заседања након избора Владе, Народна скупштина ће ускладити са Уставом законе који се односе на примену одредаба Устава на судове и јавна тужилаштва, и то: законе којима се уређују организација и надлежност судова, избор и престанак функције председника судова и судија, Високи савет судства, организација и надлежност јавних тужилаштава, избор и престанак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и Државно веће тужилаца.
Примена одредаба Устава на судове и јавна тужилаштва
Члан 6.
Судови и јавна тужилаштва настављају са радом до усклађивања са Уставом прописа којима су уређени њихови организација и надлежност, као и положај судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, ако овим законом није другачије одређено.
Судови који нису почели са радом до дана ступања на снагу овог закона, почеће са радом у роковима одређеним законима којима се њихова организација и надлежност усклађују са Уставом.
У року од 90 дана од дана ступања на снагу закона из члана 5. став 2. овог закона, Народна скупштина ће изабрати изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, с тим што ће чланове из реда судија, односно јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца за први састав Високог савета судства односно Државног већа тужилаца бирати из реда судија, односно јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који се у време избора налазе на судијској, односно функцији јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца.
До избора председника Врховног касационог суда, члан Високог савета судства по положају је председник Врховног суда Србије.
Конститутивна седница Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца одржаће се у року од седам дана од дана избора изборних чланова.
Избор судија и председника судова
Члан 7.
Избор председника Врховног касационог суда и први избор судија Врховног касационог суда извршиће се најкасније у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства.
Избор судија и председника осталих судова извршиће се најкасније у року од једне године од дана конституисања Високог савета судства.
Избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца
Члан 8.
Избор Републичког јавног тужиоца извршиће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона којим се уређују организација и надлежност јавног тужилаштва и избор и престанак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.
Избор осталих јавних тужилаца извршиће се најкасније у року од 6 месеци од дана ступања на снагу закона којим се уређују организација и надлежност јавног тужилаштва и избор и престанак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.
Избор заменика јавних тужилаца извршиће се најкасније у року од једне године од дана конституисања Државног већа тужилаца.
Примена одредаба Устава на Уставни суд
Члан 9.
Избор, односно именовање судија Уставног суда извршиће се најкасније до краја првог редовног заседања Народне скупштине.
Ако до истека рока за избор, односно именовање судија Уставног суда не буду конституисани Високи савет судства и Државно веће тужилаца, односно не буде извршен први избор судија Врховног касационог суда, извршиће се избор, односно именовање судија Уставног суда са листе кандидата председника Републике и листе кандидата Народне скупштине, а именовање са заједничке листе Високог савета судства и Државног већа тужилаца извршиће се у року од 30 дана од дана првог избора судија Врховног касационог суда.
Избором, односно именовањем две трећине од укупног броја судија Уставног суда сматра се да је Уставни суд конституисан, у ком тренутку престаје мандат председнику и судијама Уставног суда изабраним у складу са раније важећим Уставом.
Закон о уређењу Уставног суда, поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука, Народна скупштина ће донети на седници на којој врши избор судија Уставног суда.
Примена одредаба Устава на покрајинску аутономију
Члан 10.
До дана ступања на снагу новог статута аутономне покрајине, покрајински органи и службе настављају са радом у складу са одредбама важећег статута и одлука скупштине аутономне покрајине, а финансирање ће се вршити у складу са чланом 184. став 4. Устава.
Новоизабрана скупштина Аутономне покрајине Војводина дужна је да пре усвајања достави предлог новог статута Аутономне покрајине Војводина на сагласност Народној скупштини најкасније у року од 90 дана од дана свог конституисања.
Органи и службе Аутономне покрајине Војводина преузимају надлежности предвиђене Уставом ступањем на снагу новог статута и закона којима се уређују питања од покрајинског значаја.
Примена одредаба Устава на локалну самоуправу
Члан 11.
До усклађивања статута јединице локалне самоуправе са Уставом и законима којима се уређује територијална организација Републике, локална самоуправа и локални избори, органи и службе јединице локалне самоуправе настављају са радом у складу са одредбама важећег статута и одлука скупштине јединице локалне самоуправе, ако овим законом није другачије одређено.
Мандат извршним органима општине престаје даном конституисања новоизабране скупштине општине, а престанак мандата извршних органа града и града Београда уређује се законом.
Избор извршних органа јединице локалне самоуправе уредиће се законом, у складу са Уставом.
Новоизабрана скупштина јединице локалне самоуправе ускладиће статут најкасније у року од 90 дана од дана свог конституисања.
Важење републичких прописа
Члан 12.
Закони и други републички прописи остају на снази до њиховог усклађивања са Уставом, у роковима предвиђеним овим законом, ако овим законом није одређено да престају да важе.
Важење покрајинских прописа и прописа органа јединица локалне самоуправе
Члан 13.
Покрајински прописи и прописи јединица локалне самоуправе остају на снази до усклађивања, односно доношења одговарајућих закона и других републичких прописа, у складу са Уставом и престају да важе у року утврђеним тим законом, односно другим републичким прописом.
Престанак важења закона
Члан 14.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије («Службени гласник РС» бр. 1/90, 18/91, 41/91, 59/91, 63/91, 9/92, 50/92, 70/92, 77/92 и 20/93).
Општи рок за усклађивање закона са Уставом
Члан 15.
До 31. децембра 2008. године ускладиће се сви остали закони који нису у складу са Уставом.
Усклађивање осталих републичких прописа
Члан 16.
Републички прописи донети за извршавање закона који ће се ускладити са одредбама Устава, ускладиће се најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона.
Усклађивање положаја носилаца јавних функција
Члан 17.
Лица која у складу са прописима који су на снази у време ступања на снагу овог закона обављају јавну функцију у органу, организацији или служби Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, дужна су да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона ускладе свој положај са одредбама Устава којима се уређује неспојивост функција.
Мандат председника Републике
Члан 18.
Избор председника Републике из члана 3. став 2. овог закона сматраће се првим избором у смислу члана 116. став 3. Устава.
Завршна одредба
Члан 19.
Овај закон ступа на снагу даном проглашења на седници Народне скупштине.