ПРЕТРАГА САЈТА: RSS

Неуставне одредбе о кажњавању


Уставни суд Србије оценио је да нису у складу са Уставом и међународним конвенцијама одредбе Закона о изменама  и допунама Закона о јавном информисању о  врсти  и висини казни, садржане у члановима 4., 5. и 6, које је омбудсман оспорио у предлогу за испитивање уставности.

Одлука је донета на затвореном делу, после јавног излагања судије известиоца Весне Илић  Прелић, а одлуке оцењене као неуставне престају да важе објављивањем у „Службеном гласнику“.

Уставни суд је делимично оценио неуставним неке одредбе које је омбудсман набројао, наводећи  да  је такав  и  став  из  члана 1.  да "јавно гласило може основати домаће  правно  лице", што је у предлогу оспорено као ограничавање права. Судија известилац Илић Прелић је, образлажући предлог одлуке, навела, говорећи и о ставовима међународних институција, да казне не смеју бити такве да доводе у питање опстанак медија.

Још опасније је, рекла је Илић Прелић  на отвореном делу седнице, да превисоке, застрашујуће казне могу да изазову аутоцензуру, тако да оснивчи  медија  и новинар неће бити лишени размишљања каква  им санкција прети за оно што би објавио.

Илић Прелић је, говорећи о новчаном кажњавању, рекла да је законописац излазио изван оквира појма привредног преступа као врсте кажњивог дела, такође да је посебне максимуме новчаних казни прописао изнад општег максимума казне, која се може прописати за ову врсту кажњивих дела.

У Закону о изменама и допунама Закона о јавном информисању наведено је, у члану оцењеном неуставним, да је привредни преступ уколико се неко лице означи учиниоцем кажњивог дела пре правоснажне одлуке и за то је предвиђена казна која се мери продатим тиражом и огласним простором.

Илић Прелић је, говорећи о овом члану, рекла да је законодавац радње које су прекршаји, означавао као привредни преступи, иако се не могу сматрати повредом прописа о привредном и финансијском пословању.

Уставни суд је оценио неуставном одредбу по којој је тужилац дужан да у случају да гласило није уписано у Регистар покрене поступак за привредни преступ и затражи обуставу издавања.

Илић Прелић  је навела да је оваква одедба супротна Уставном положају тужилаштва као самосталног органа, а обавезивањем суда да овакву меру изрекне казну прекршено је начело поделе власти.

Уставни суд сматра да није супротна Уставу одредба по којој оснивање  гласила не може пренети право на гласило, јер, како је рекла Илић Прелић, гласило није привредни субјект, што не спречава оснивача да тргује својим оснивачким правима, односно  власништвом.

Као уставна оцењена је и одредба да у случају престанка издавања гласила није дозвољено, у року од годину дана, оснивање гласила под истим или сличним именом које може изазвати забуну у погледу идентитета гласила.

Такође, Илић  Прелић  сматра да упис јавног  гласила у овај регистар сам по себи, као евиденције, не представља  кршење Уставом зајамчене слободе, јер  не предвиђа да је упис конститутивни елемент оснивања гласила, што би му посредно давало карактер одобрења. Уставни суд је донео решење о покретању поступка за оцењивање уставности одредбе која наводи да министар надлежан за послове јавног информисања ближе уређује начин вођења регистра јавних гласила.

Уставни суд је то учинио јер нема одредби о садржају регистра, тако да би министар као извршна власт потпуно уредио ово питање, што би било претварање извршне у законодавну власт.

(ФОНЕТ,  22. јули 2010.)


• На врх странице