Судија Весна Илић Прелић изабрана за председницу Уставног суда

25.01.2017.

Судија Уставног суда Весна Илић Прелић изабрана је данас, на 2. седници Суда, за председницу Уставног суда.

За функцију председнице Уставног суда судију Илић Прелић предложило је четворо судија Уставног суда уз образложење да би се њеним избором обезбедио континуитет у раду и наставак несметаног функционисања Суда, због њеног претходног искуства у руковођењу Судом. У образложењу је такође наведено да резултати рада Суда, за време док је судија Илић Прелић била председник, несумњиво указују на то да је дала велики допринос раду Суда. Судије које су за председницу Суда предложиле Весну Илић Прелић су у предлогу навеле и да су уверења да би ову одговорну функцију успешно обављала и у новом мандату.

Новоизабрана председница је на функцију судије Уставног суда именована децембра 2007. године, а за председницу Суда први пут је изабрана у јануару 2014. године. Функцију председнице обављала је до децембра 2016. године, када јој је истекао мандат судије. За судију Уставног суда поново је именована у децембру 2016. године.

Весна Илић Прелић је рођена 1. марта 1960. године у Београду.

Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду као студент генерације, јуна 1982. године, са просечном оценом 10,00. Правосудни испит положила 1983. године.

Професионалну каријеру започела 1982. године као приправник, а потом стручни сарадник у Првом општинском јавном тужилаштву у Београду, да би од 1986. године отпочела са радом у органима државне управе, најпре у Републичком секретаријату за правосуђе и управу, односно Министарству правде, где је у Сектору за правосуђе, на нормативним пословима израде закона и других прописа, радила на местима од вишег саветника до саветника министра, а затим у Републичком секретаријату за законодавство, као помоћник Републичког секретара задужен за Сектор правног система. Након краћег рада у привреди, од 2000. године наставља да ради у државним органима као правни саветник Савезног министра за телекомуникације, да би марта 2004. године била постављена за заменика министра за државну управу и локалну самоуправу, а од ступања на снагу Закона о државној управи 2005. године за државног секретара у истом Министарству, а потом за државног секретара у Министарству просвете.

У периоду од 2000. до 2007. године посебно била ангажована на усклађивању домаћег законодавства са директивама и стандардима ЕУ и то, између осталог, као координатор експертског тима за израду првог Закона о телекомуникацијама, као правни експерт у оквиру пројекта ОЕБС-а за израду Закона о радиодифузији, пројекта израде Закона о јавном информисању, као руководилац пројекта израде Закона о удружењима и као руководилац тима који је сачинио прву Стратегију реформе државне управе у Републици Србији, коју је Влада усвојила 2004. године.

Од 1999. до 2003. године била представник Републике Србије у радној групи CEPT-а (Европска организација за пошту и телекомуникације). Од 2004. до 2007. године била у саставу делегације Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе и представник Републике Србије у Надзорном одбору Регионалне школе за државну управу (ReSPA). Године 2005. била члан Владине радне групе за припрему преговарачке позиције за преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Маја 2007. године била шеф делегације Републике Србије за одбрану Извештаја о примени Конвенције за елиминисање свих облика дискриминације жена пред CEDAW комитетом Уједињених нација.

До именовања на функцију судије Уставног суда, на стручним скуповима организованим у земљи и региону учествовала као аутор стручних радова на тему децентрализације и структурних реформи државне управе.

Током обављања функције судије Уставног суда и функције председника тог Суда учесник већег броја домаћих, регионалних и међународних стручних скупова и аутор стручних радова из области уставносудске праксе, перспектива и развоја уставног судства и концепта уставносудске заштите зајемчених људских права и слобода. Између осталог:

- коаутор (са судијом Уставног суда др Босом Ненадић) реферата који је 2010. године објављен у Зборнику радова са VIII Конгреса Међународног удружења за уставно право, припремљеног за Округли сто на тему „Изборни системи и уставни принципи“;

- учесник XVI Конгреса Конференције европских уставних судова, одржаног у Бечу 2014. године на коме је, на састанку Круга председника уставних судова онемогућен пријем у чланство те Конференције тзв. „Уставног суда Косова“;

- панелиста на Округлом столу на тему „Контрола судске одлуке“, организованом у оквиру VI Конгреса правника Европе и Медитерана који је септембра 2014. године одржан на Правном факултету у Београду, а који је организовала Фондација за континентално право Републике Француске у сарадњи са Правним факултетом и Правосудном академијом;

- аутор приказа „Надлежности и састав Уставног суда Републике Србије“, објављеног 2015. године у публикацији Устaвног савета Француске Les Nouveaux Cahiers du Conseil Constitutionnel;

- уводничар на Регионалној конференцији Савета Европе одржаној 2015. године у Загребу на тему „Уставносудска заштита људских права и слобода“;

- учесник Конференције Асоцијације уставних судова франкофонских земаља (ACCPUF) одржане у Лозани 2015. године;

- панелиста на St. Petersburg Legal Forum-у маја 2016. године (који организује Министарство правде Руске Федерације), са излагањем на тему „Домашај и границе деловања уставног суда у остваривању функције заштите људских права и слобода“.

Говори енглески језик.