19.07.2013.
Уставни суд је на 25. седници 2. Великог већа, у предмету IУз-497/2011 донео решење о покретању поступка за оцену уставности члана 26. став 3. и члана 40. ст. 8, 9. и 11. Закона о Правосудној академији („Службени гласник РС“, бр. 104/09). Суд је одбацио иницијативе за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговорима члана 7. став 2. и члана 26. став 2. наведеног Закона. Суд је, сагласно одредбама члaна 33. став 1. и члана 34. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио да ово решење достави Народној скупштини ради давања одговора. Рок за давање одговора је 30 дана од дана достављања овог решења.
Уставни суд налази да се у односу на оспорене одредбе члана 26. став 3. и члана 40. ст. 8, 9. и 11. Закона о Правосудној академији као спорно поставља питање да ли прописивање да су Високи савет судства и Државно веће тужилаца дужни да приликом предлагања кандидата за избор судије прекршајног и основног суда, односно заменика основног јавног тужиоца предложе кандидата који је завршио почетну обуку на Академији и да ли наведене одредбе прописују нови услов за први избор лица на судијску функцију у одређеним врстама судова (прекршајни и основни судови), односно на функцију заменика јавног тужиоца у одређеној врсти тужилаштава (основна јавна тужилаштва). Спорно је и да ли се на овај начин установљава посебан услов за вредновање стручне оспособљености кандидата, као једног од општих услова за избор прописаног како Законом о судијама, тако и Законом о јавном тужилаштву. За Уставни суд се као спорно поставља питање да ли почетна обука на Правосудној академији може бити пресудан услов за вредновање стручности и оспособљености приликом предлагања кандидата за први избор за судију прекршајног и основног суда и за заменика јавног тужиоца у основном јавном тужилаштву.
Уставни суд оцењује да се основано може поставити питање да ли се оспореним одредбама крши начело једнакости грађана који се налазе у истој правној ситуацији (испуњавају Законом о судијама или Законом о јавном тужилаштву прописане услове за избор) из члана 21. Устава и повређује Уставом зајамчено право на ступање на јавне функције под једнаким условима из члана 53. Устава.
Као спорно се поставља и питање да ли је тим законом уставноправно могуће мењати услове за избор лица која се први пут бирају за судију, односно заменика јавног тужиоца у одређеној врсти суда и јавног тужилаштва.
Уставни суд је као спорно поставио и питање да ли се оспореним одредбама ограничава Уставом утврђена надлежност Високог савета судства и Државног већа тужилаца, који као самостални и независни државни органи утврђују предлог кандидата за први избор судија и заменика јавних тужилаца. Имајући у виду да је Народна скупштина приликом избора везана предлогом Високог савета судства односно Државног већа тужилаца, поставља се питање да ли се на овај начин посредно и Народна скупштина ограничава у вршењу једне од својих уставних надлежности.