17.09.2007.
Уставни суд Републике Србије је на Припремној седници XIV Конгреса Конференције европских уставних судова, која је одржана 7. септембра 2006. године у Вилнусу, примљен у пуноправно чланство Конференције европских уставних судова.
Пријемом у Конференцију, Уставни суд Републике Србије, као равноправан члан породице европских уставних судова, заједно са другим судовима, активно ће доприносити заштити уставности и законитости, заштити људских права и слобода и јачању владавине права и демократског друштва.
др Босe Ненадић, судије Уставног суда Републике Србије, на Припремном састанку «Круга председника» Конференције европских уставних судова,у Вилнусу, 7. септембра 2006. године
Уважени господине председавајући,
Поштована господо председници - чланови «Круга председника» Конференције европских уставних судова,
Даме и господо,
У име Уставног суда Републике Србије, пре свега, желим да се најтоплије захвалим на позиву упућеном овом суду да његов представник присуствује сединици овог Високог тела. Такође, захваљујем Секретаријату 14. Конгреса Конференције на сарадњи коју смо остварили поводом поднетог захтева Уставног суда Републике Србије, за пријем у пуноправно чланство Конференције европских уставних судова, коју су, 1972. године, основали уставни судови Савезне Републике Немачке, Републике Аустрије, Републике Италије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, чија је једна од чланица била и Република Србија.
Уставни суд Републике Србије је у претходне 43 године деловао као уставни суд државе чланице, односно уставни суд федералне јединице, а од јуна ове године делује као уставни суд самосталне државе Србије. Његова улога је да оцењује уставност и законитост правних аката у Србији, да решава сукобе надлежности судова и других државних органа, да оцењује уставност и законитост аката политичких странака и одлучује о забрани њиховог рада, као и да решава изборне спорове који нису у надлежности других органа.
Иако се уставноправни и политички амбијент на простору Републике Србије од времена оснивања Уставног суда до данас често мењао, основна надлежност тог суда, као чувара устава, није се мењала. Може се констатовати да је овај Суд за сво време свог постојања, вршећи оцену уставности закона и других прописа, у већој или мањој мери, био гарант владавине права, наравно делећи притом судбину простора и времена на којем је и у коме је деловао.
Вршећи Уставом утврђене надлежности, Уставни суд Републике Србије од 2002. године, односно након првих демократски спроведних избора у Србији, чини значајан напор не само у обезбеђивању и заштити принципа уставности и законитости, као једног од стубова на којима почива владавина права, већ својим одлукама учвршћује темеље демократског преображаја Републике Србије. Одлуке Суда које су овом еминентном скупу достављене, само су неки од примера којима се илуструје приврженост овог суда афирмацији основних начела и вредности на којима се темеље уставни системи развијених европских држава (начела поделе власти, политичког плурализма, правне сигурности), а пре свега заштити основних људских права и слобода и изградњи и јачању институција државе, нарочито независног судства.
Желимо посебно да истакнемо да Уставни суд Србије данас, своје одлуке заснива, поред Устава републике Србије, и на међународним актима и општим принципима међународног права, пре свега Европској конвенцији о људским правима и основним слободама.
Република Србија се данас налази у фази транзиције која обухвата промене у свим сегментима државно-политичког, економског и социјалног живота, а који морају имати и своје уставне гаранције. У том циљу, у току су активности на припреми и доношењу новог Устава који ће, извесно је, створити нормативну подлогу за њен бржи демократски развој и несметано укључивање у европске интеграције. Посебно имамо у виду потребу да Република Србија добије модеран устав, који ће бити усаглашен са општеприхваћеним нечелима и стандардима европске уставности, пре свега у области заштите људских права и грађанских слобода.
Када је у питању Уставни суд Србије очекује се да ће у новом уставу бити проширена његова надлежност. Поред постојећих надлежности Суда у заштити (контроли) уставности и законитости, треба посебно истаћи две нове надлежности, а то су: оцена усаглашености националног права са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права, и одлучивање о уставној жалби грађана због повреда основних људских права актима и радњама јавне власти (државних органа), чиме ће се подићи ниво заштите људских и мањинских права и основних слобода, и ојачати позиција овог суда као врховног јемца уставности и законитости у земљи.
Захтев Уставног суда Републике Србије за пријем у Конференцију европских уставних судова израз је жеље Суда да буде равноправан члан породице европских уставних судова. Тиме би Суд био у могућности, да заједно са другим уставним судовима, активно доприноси остваривању циљева утврђених Статутом Конференције, то јест заштити уставности и законитости, заштити људских права и слобода и успостављању владавине права и демократског друштва на нашем, европском простору.
Захваљујем на пажњи.