Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. априла 2010. године, донео је
О Д Л У К У
Утврђује се да тачка 1. Закључка Владе Републике Србије 05 број 02-4586/03-001 од 17. јула 2003. године, у делу који се односи на прихватање тач. 1. до 12. Информације у погледу статуса одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, која је саставни део овог закључка, није у сагласности са Уставом и законом.
О б р а з л о ж е њ е
I
Уставном суду поднет је предлог и више иницијатива за оцену уставности и законитости Закључка Владе Републике Србије 05 број 02-4586/03-001 од 17. јула 2003. године.
Предлогом се тражи оцена уставности и законитости оспореног Закључка у односу на одредбе чл. 62. и 90. Устава од 1990. године, члана 29. и члана 30. став 4. Закона о Влади Републике Србије, члана 81. Закона о раду, члана 30. Закона о судијама и чл. 1, 7. и 10. Закона о платама у државним органима и јавним службама, с наводом да је Влада Републике Србије, "као ненадлежна и неовлашћена, недопустиво Закључком регулисала радно-правни статус запослених са територије АП КиМ иако се права, обавезе и одговорности по основу рада уређују искључиво законом"; да се "Закључак Владе и пратећа упутства, обавештења и обрасци који су његов саставни део не заснивају ни на једном закону, што се види из њихове садржине и (да) представљају грубо кршење Уставом и законом загарантованих права", као и да су право на рад и примања, зарада или накнада зарада носиоца правосудних функција и запослених у судовима регулисани законом, па се ни за лица са подручја Аутономне Покрајине Косово и Метохија та права не могу регулисати Закључком Владе Републике Србије.
Иницијативу готово истоветне садржине, као и предлог, поднела је и група носилаца правосудних функција.
"Захтевом за преиспитивање" оспореног Закључка обратила се и иницијаторка која сматра да Закључак није у складу с Уставом јер јој "не следује право на новчану накнаду, односно зараду само из једног јединог разлога, зато што има пребивалиште ван АП Косово и Метохија тј. у Смедереву".
У одговору Владе Републике Србије од 29. децембра 2003. године, наводи се: да је оспорени Закључак донет полазећи од надлежности Владе утврђене у члану 90. тачка 1. Устава Републике Србије и члану 2. тачка 1. и члану 29. Закона о Влади Републике Србије, сагласно којима Влада води политику Републике Србије, извршава законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине, у складу са Уставом према коме је Влада овлашћена да доноси акте ради извршавања уставне и законске надлежности; да је Влада наведени Закључак донела имајући у виду да је статус одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, као и положај запослених у њима "специфичан са становишта примене међународног права (Резолуције Савета безбедности УН 1244, сагласно којој административне послове на Косову и Метохији врше међународни органи, преко којих се обезбеђује цивилно присуство међународне заједнице и привремене институције самоуправе), а у циљу заштите интереса Републике Србије и грађана Републике Србије, запослених у наведеним органима, организацијама и службама на подручју Косово и Метохија; да се због тога Влада определила да донесе одговарајући (оспорени) Закључак "у циљу спровођења политике Републике Србије у односу на Косово и Метохију, утврђене у декларацији о Косову и Метохији, коју је усвојила Народна скупштина Републике Србије; да с обзиром на то да се Закључком, као актом Владе, утврђују ставови Владе и дају смернице за рад министарстава, органа у њиховом саставу и посебних организација и одређују задаци овим органима и стручним службама, Закључак садржи обавезу утврђену за министарства и посебне организације да се придржавају препорука којима се изражава став Владе у погледу вођења политике у областима, односно питањима на која се препоруке односе; да се Закључком ни препорукама које су прихваћене, не умањује законом утврђени обим права која се остварују по основу радног односа у државном органу. Изјашњење о оспореном и другим закључцима донетим у извршавању овог закључка доставили су и Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Министарство финансија, као и Министарство за Косово и Метохију, наводећи да је оспорени Закључак и даље у примени.
II
Према члану 112. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:
Оспорени Закључак 05 број 02-4586/2003-001 Влада Републике Србије је донела 17. јула 2003. године, с позивом на члан 29. Закона о Влади Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 5/91 и 45/93). У ставу 1. тачке 1. Закључка прихвата се Информација у погледу статуса одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, која је саставни део Закључка, а у ставу 2. обавезују се сва министарства и посебне организације да се придржавају препорука садржаних у Информацији. У тач. 2. до 4. Закључка датa су задужења одређеним радним телима и државним органима, ради праћења реализације утврђених препорука, предлагања измене одговарајућих законских решења ради трајног решавања статуса државних органа, организација и јавних служби чији је оснивач Република Србија, а образовани су за подручје АП Косово и Метохија, статуса јединица локалне самоуправе са истог подручја и јавних служби које су оне основале и радноправног статуса запослених у тим организацијама и јавним службама и вршења надзора над применом Закључка и прописа и аката донетих у циљу реализације. У тач. 5. и 6. Закључка је наведено коме је достављен овај закључак.
Информацијом у погледу статуса одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, која је према тачки 1. оспореног Закључка, саставни део Закључка, у циљу решавања питања "радно-правног статуса запослених у државним органима, покрајинским органима, органима локалне самоуправе, јавним предузећима чији је оснивач Република и локална самоуправа и јавним службама са подручја АП Косово и Метохија која су била запослена, а која без своје кривице не раде и не остварују приход по другом основу, привремено до доношења одговарајућих закона, уреди(ти)... (на следећи начин)...:
1. Износ плате или зараде, односно накнаде коју примају запослени у државним органима, покрајинским органима, органима локалне самоуправе, јавним предузећима чији је оснивач Република и јавним предузећима чији је оснивач локална самоуправа са подручја АП Косово и Метохија, а која обављају регистровану делатност на подручју оснивача, као запослени у јавним службама са подручја АП Косово и Метохија, измениће се тако да:
- запослени који живе и раде на подручју АП Косово и Метохија примају плату односно зараду у складу са законом и колективним уговором увећану за 100%,
- запослени који живе на подручју уже Србије, а раде на подручју АП Косово и Метохија, примају плату односно зараду у складу са законом и колективним уговором, увећану за 25%,
- запослени који живе и раде ван подручја АП Косово и Метохија примају плату, односно зараду у складу са законом и колективним уговором за обављање послова на које су распоређени,
- запослени који живе на подручју АП Косово и Метохија а не раде, примају накнаду плате, односно зараде у висини минималне зараде утврђене у складу са законом за период јануар-јун 2003, увећану за 30%;
- запослени који живе ван подручја АП Косово и Метохија а не раде, примају накнаду плате, односно зараде у висини минималне зараде утврђене у складу са законом за период јануар-јун 2003. године.
Увећање плате, односно зараде из алинеје 1. ове тачке обрачунава се на износ плате, односно зараде који се добија на основу коефицијента и основица утврђене у складу са законом, односно колективним уговором.
У основ за увећање плате, односно зараде из алинеје 1. ове тачке не улази увећање плате, односно зараде по основу рада ноћу, рада на дан празника који је нерадни дан, минули рад и друга увећања у складу са законом и колективним уговором.
Основицу за доприносе за обавезно социјално осигурање на накнаду плате или зараде из става 1. алинеје 4. и 5. ове тачке чини обрачунати износ накнаде плате или зараде.
Изузетно од става 1. алинеје 1. ове тачке, плате носилаца правосудних функција и осталих запослених у правосудним органима остварују се:
- за носиоце правосудних функција (судије, јавни тужиоци и њихови заменици) ангажоване у УНМИК правосуђу - у складу са Заједничком декларацијом о ангажовању судија и јавних тужилаца из реда српске националне заједнице у мулти-етничком правосудном систему на Косову и Метохији, потписаном између министра правде Републике Србије и УНМИК-а. По овој декларацији, за време ангажовања у УНМИК правосуђу плате ових лица обезбеђује УНМИК, а средства за обавезно социјално осигурање обезбеђују се из буџета Републике,
- за носиоце правосудних функција који нису ангажовани у УНМИК правосуђу и остале запослене у правосудним органима који живе и раде на подручју АП Косово и Метохија - у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 Број: 121-13617/2002 од 3. октобра 2002. године.
2. Органи и организације из тачке 1. ове препоруке могу да распореде запослене који примају накнаду плате или зараде у смислу става 1. алинеје 4. и 5. те тачке на одговарајућа радна места на целој територији Републике, а нарочито на подручју АП Косово и Метохија за обављање послова који су дефицитарни, имајући у виду тренутно место боравишта запосленог, искључујући могућност ангажовања по основу обављања привремених и повремених послова.
Запосленом који одбије распоређивање у смислу става 1. ове тачке престаје радни однос у складу са законом.
Одлуку из става 2. ове тачке доноси одговорно лице у правном лицу код кога је запослени у радном односу, односно ресорно министарство;
3. Лицима која су на дан 9. јуна 1999. године била у радном односу у друштвеној организацији и друштвеном предузећу на подручју АП Косово и Метохија а по том основу не остварују зараду или накнаду зараде, нису засновала нови радни однос, нису остварила право на пензију и не остварују приход по основу рада или имовине, исплаћиваће се привремена накнада у складу са овом препоруком.
Средства потребна за исплату привремене накнаде из става 1. ове тачке обезбедиће се из буџета Републике Србије преусмеравањем апропријација одобрених на име плата до 5% вредности апропријације, за расход који се умањује и преусмеравање овог износа у текућу буџетску резерву.
Преусмерена средства у текућу буџетску резерву из става 2. ове тачке користиће се за непланиране сврхе, за које нису извршене апропријације економске класификације 464-Донације и трансфери организација обавезног социјалног осигурања.
Привремену накнаду из става 1. ове тачке исплаћује Републички завод за тржиште рада, на терет средстава буџета из става 3. ове тачке и то:
- за лица из става 1. ове тачке која живе на подручју АП Косово и Метохија, у висини минималне зараде утврђене у складу са законом за период јануар-јун 2003, увећану за 30%,
- за лица из става 1. ове тачке која живе ван подручја АП Косово и Метохија у висини минималне зараде утврђене у складу са законом за период јануар-јун 2003. године.
На привремену накнаду из става 4. ове тачке плаћају се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање и за здравствено осигурање, по стопама происаним за плаћање ових доприноса на основицу коју чини новчана накнада која се остварује по прописима о запошљавању.
Исплата привремене накнаде из става 4. ове тачке престаје, када корисник права на привремену накнаду заснује радни однос или оствари приход по основу рада или имовине;
4. Републички завод за тржиште рада увешће и ажурно ће водити јединствену базу података о лицима из тачке 3. ове препоруке;
5. Координациони центар Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију, сва министарства, организације за обавезно социјално осигурање, као и корисници привремене накнаде из тачке 3. ове препоруке, податке који су од утицаја на остваривање, коришћење и престанак исплате ове накнаде достављају Републичком заводу за тржиште рада;
6. Лица из тач. 1. и 3. ове препоруке остварују права утврђена у тим тачкама под условом да нису продала имовину на подручју АП Косово и Метохија.
Приликом прве исплате, у складу са овом препроуком, лица из тач. 1. и 3. ове тачке дужна су да дају изјаву у смислу става 1. под кривичном и материјалном одговорношћу;
7. Исплате лицима из тачке 1. и 3. ове препоруке врше се преко штедне књижице или текућег рачуна, где је то могуће;
8. Лица са подручја АП Косово и Метохија могу само по једном основу да остварују примања, као што су: плата или зарада и друга примања по основу рада, новчана накнада, привремена накнада и др.;
9. Координациони центар Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију, у сарадњи са Министарством финансија и економије ажурно ће водити базу података о лицима са подручја АП Косово и Метохија, која остварују право на плату или зараду и друга примања по основу рада, пензију, новчану накнаду, привремену накнаду и др.
Органи и организације који врше исплате из става 1. ове тачке дужни су да Координационом центру Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију квартално достављају спискове корисника тих права на обрасцу у електронској форми који прописује Координациони центар Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију у сарадњи са Министарством финансија и економије и Управом за заједничке послове републичких органа.
Ако Координациони центар Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију, у вршењу упоредне анализе исплате из става 1. ове тачке уочи неправилности обавестиће исплатиоца ради отклањања тих неправилности;
10. Управа за заједничке послове републичких органа увешће и одржаваће базу података из тачке 9. ове препоруке за потребе Координационог центра Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију.
Средства за рад тима за увођење, одржавање и ажурирање базе података из тачке 9. ове препоруке обезбедиће Координациони центар Србије и Црне Горе и Републике Србије за Косово и Метохију;
11. Брачном другу и детету отетог или несталог лица - жртви терора на подручју АП Косово и Метохије, односно лицу према коме је оно имало законску обавезу издражавања, на основу потврде органа надлежног за унутрашње послове о статусу пријави да је лице отето или нестало, омогућиће се да остварају имовинска права, осим права располагања непокретним стварима и трајним потрошним добрима, која би могло да оствари и отето или нестало лице, док се статус пријављеног лица не реши трајно у одговарајућем поступку;
12. Остваривање права у складу са овом препоруком обезбедиће се почев од исплата за септембар месец 2003. године, а за остваривање права из тачке 11. ове препоруке од усвајања те препоруке.
Упоредна анализа примања из тачке 9. ове препоруке обезбедитће се од октобра 2003. године, успостављањем базе података о лицима са подручја АП Косово и Метохија, која остварују право на плату или зараду и друга примања по основу рада, пензију, новчану накнаду, привремену накнаду и др."
Оспорени Закључак и Информација, као и остали закључци донети у даљој реализацији препорука садржаних у тач. 2. и 3. тог Закључка, нису објављени, а и надаље су у примени.
III
С обзиром на то да је у току поступка пред Уставним судом, престао да важи Устав Републике Србије од 1990. године, у односу на који је тражена оцена уставности, и да су престали да важе закони у односу на које је тражена оцена законитости и то – Закон о Влади Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 5/91 и 45/93), ступањем на снагу Закона о Влади ("Службени гласник РС", бр. 55/05, 71/05 и 101/07), Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 70/01 и 73/01), ступањем на снагу Закона о раду ("Службени гласник РС", број 24/05) и Закон о платама у државним органима и јавним службама ("Службени гласник РС", број 34/01), сагласно члану 58. став 1. Закона о платама државних службеника и намештеника ("Службени гласник РС", број 62/06), то је, сагласно члану 167. Устава Републике Србије од 2006. године, оцена уставности извршена се у односу на важећи Устав, а оцена законитости у односу на законе који су на снази у време одлучивања о законитости оспорених аката.
Уставом Републике Србије утврђено је: да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску (члан 4. став 2.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима (члан 21.); да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, да се законом може ограничити начин коришћења имовине (члан 58. ст. 1 и 3.); да се јемчи право на рад, у складу са законом, да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места (члан 60. ст. 1. и 3.); да се права запослених и њихових породица на социјално обезбеђење и осигурање уређују законом; да запослени има право на накнаду зараде у случају привремене спречености за рад, као и право на накнаду у случају привремене незапослености, у складу са законом; да се инвалидима, ратним ветеранима и жртвама рата пружа посебна заштита, у складу са законом; да се фондови социјалног осигурања оснивају у складу са законом (члан 69. ст. 2. до 5.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности; друге економске и социјалне односе од општег интереса; систем у областима социјалне заштите, систем јавних служби; организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 97. тач. 8, 10. и 16.); да Народна скупштина, као носилац законодавне власти у Републици Србији, доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије (члан 98. и члан 99. тачка 7.); да Влада, као носилац извршне власти у Републици Србији, утврђује и води политику, извршава законе и друге опште акте Народне скупштине, доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона, предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач, усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом, врши и друге послове одређене Уставом и законом (чл. 122. и 123.); да се оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова уређује законом (члан 143. став 2.).
IV
По оцени Уставног суда, из наведених уставних одредаба произлази да се право на рад и права запослених из рада уређују и остварују на основу закона, да се систем у области радних односа, социјалног осигурања, систем јавних служби, надлежност и рад републичких органа уређују законом, а да Влада утврђује и води политику, извршава законе и друге опште акте Народне скупштине, доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона, предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач, усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом, врши и друге послове одређене Уставом и законом.
Оспорени Закључак 05 број 02-4586/03-001 од 17. јула 2003. године, којим се, поред осталог, прихвата Информација Радне групе за разматрање питања која се односе на статус одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија и која је саставни део тог закључка, садржи: начин решавања питања радно-правног статуса запослених у државним органима, покрајинским органима, органима локалне самоуправе, јавним предузећима чији је оснивач Република и локална самоуправа и јавним службама са подручја АП Косово и Метохија и начин социјалног збрињавања лица са подручја АП Косово и Метохија која су била запослена, а која без своје кривице не раде и не остварују приход по другом основу и уређује привремено, до доношења одговарајућег закона, остваривање права; висину плате, односно зараде, начин увећања плате, односно зараде (тј. шта не улази у основ за увећање плате односно зараде, шта представља основицу за допринос за обавезно социјално осигурање за накнаду плате или зараде), те престанак радног односа запосленог који одбија распоређивање. Из такве садржине Закључка, по оцени Суда, произлази да је Влада, оспореним Закључком, за лица обухваћена Информацијом, мимо Уставом утврђене надлежности, уредила питања која се могу уредити само законом и која су већ уређена одговарајућим законима.
Закон о Влади Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 5/91, 45/93), који је био основ за доношење оспореног Закључка, а који је престао да важи ступањем на снагу Закона о Влади ("Службени гласник РС", број 55/05), у члану 30. став 4. и члану 31. прописивао је: да се закључком утврђују ставови Владе о питањима унутрашње организације, метода рада и односа у Влади, начелни ставови и смернице за рад министарства, органа у њиховом саставу и посебних организација, одређују задаци овим органима и стручним службама и заузимају ставови о другим питањима из надлежности Владе о којима се не одлучује другим актима; да се уредбе, одлуке и решења Владе објављују у "Службеном гласнику Републике Србије". Према важећем Закону о Влади ("Службени гласник РС", бр. 55/05, 71/05, 101/07 и 65/08), Влада утврђује и води политику Републике Србије у оквиру Устава и закона и других општих аката Народне скупштине, Влада извршава законе и друге опште акте Народне скупштине тако што доноси опште и појединачне правне акте и предузима друге мере (члан 2.). У одељку "IV Акти Владе", одредбама чл. 42. до 46. Закона прописано је: да Влада одлуком оснива јавна предузећа, установе и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада уређује одлуком; да Влада решењем одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима, у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја; да кад не доноси друге акте, Влада доноси закључке (члан 43.); да се уредбе, одлуке, пословник, меморандум о буџету и решења којима се поништавају и укидају прописи органа државне управе објављују у "Службеном гласнику Републике Србије"; да се остали акти Владе председника Владе могу објавити у "Службеном гласнику Републике Србије", ако је то овим законом или другим прописом одређено или ако тако при њиховом доношењу одлучи Влада (члан 46.).
Закон о државној управи ("Службени гласник РС", бр. 79/05 и 101/07) прописује да су органи државне управе самостални у вршењу својих послова и раде у оквиру и на основу Устава, закона, других прописа и општих аката, да у области извршавања закона доносе и прописе којима разрађују поједине одредбе закона, и то само на основу изричитог овлашћења, при чему тим прописима не могу утврђивати своје или туђе надлежности, нити физичким и правним лицима установљавати права и обавезе које нису већ установљене законом (члан 7, члан 14. став 1, члан 15. став 2. и члан 16.).
Закон о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 116/08 и 104/09) који је на снази, а претходно Закон о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 27/03, 130/03 и 29/04), који је важио у време доношења оспореног Закључка, прописује, односно прописивао је, да се судови оснивају и укидају законом (члан 2. став 1. важећег Закона).
Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Службени гласник РС", број 116/08), а претходно Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Службени гласник РС", бр. 63/01 и 42/02), који је важио у време доношења оспореног Закључка, основани су, односно били су основани судови, била су одређена, поред осталог, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност, с тим што је актом Врховног суда Србије IСу 69/00 од 21. марта 2000. године, којим је констатовано "да судови са подручја АП КиМ, као део јединственог судског система Републике Србије у новонасталим условима настављају свој рад", било уређено преко којих судова у Републици могу да се судовима са подручја Косова и Метохије обраћају државни органи, организације и установе, које у вршењу својих овлашћења имају за то потребу као и грађани ради заштите и остваривања својих права.
Закон о судијама ("Службени гласник РС", бр. 116/08 и 104/09), а претходно Закон о судијама ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 27/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04 и 61/05), који је важио у време доношења оспореног Закључка, уређује, односно уређивао је сталност и непреместивост судија, права из радног односа судије; смањење броја судија и укидање суда, материјални положај судија, као и престанак судијске функције (чл. 2, 11, 13, 37 и чл. 57. до 68. важећег закона).
Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05), а претходно и Закон о раду ("Службени гласник РС" бр. 70/01 и 73/01), који је важио у време доношења оспореног Закључка, прописује, односно прописивао је, да се одредбе овог закона примењују и на запослене у државним органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено, а такође уређује, односно уређивао је право запосленог на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, право запосленог на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом, као и минималну зараду (члан 2. став 2, члан 104. став 1, члан 111. став 1, члан 112. став 4. важећег закона).
Иако је у одговору Владе наведено да је оспорени Закључак донет у циљу спровођења политике Републике Србије у односу на АП Косово и Метохију утврђеној у декларацији Народне скупштине Републике Србије о Косову и Метохији, Уставни суд је оценио да Декларација о стању на Косову и Метохији, обавезама Међународне заједнице и Владе Републике Србије ("Службени гласник РС", број 32/01) и Декларација о Косову и Метохији ("Службени гласник РС", број 85/03), не дају овлашћење Влади да уреди статус и положај државних органа и организација јавних служби чији је оснивач Република Србија и јединица локалне самоуправе, нити област радних односа, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, лица са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија, већ представљају налог извршном органу и организацијама у погледу њихове активности у вези са остваривањем општег става израженог у Декларацији. Наиме, тачком 6. Декларације из 2001. године, обавезана је Влада Републике Србије да води политику јачања веза Косова и Метохије са другим деловима Србије у циљу очувања суверенитета и интегритета Савезне Републике Југославије, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, а тачком 6. Декларације из 2003. године, овлашћене су и обавезане надлежне институције и органи Републике Србије да преко Координационог центра Србије и Црне Горе и Републике Србије за КиМ предузимају све легалне и легитимне мере и иницијативе ради заштите права српске националне заједнице и припадника других етничких заједница или појединаца којима се на КиМ систематски ускраћују њихова права, као и ради заштите интереса Републике Србије, правних лица чији је она оснивач и других правних лица и организација чија се имовинска и друга права на КиМ грубо узурпирају, као и ради заштите вредне српске и европске културне баштине у Покрајини.
Осим тога, Уставни суд је из тачке 1. оспореног Закључка, према којој се: "Прихвата (се) Информација у погледу статуса одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, која је саставни део Закључка (став 1.) и обавезују (се) сва министарства и посебне организације да се придржавају препорука садржаних у Информацији (став 2.)", и Информације којом се уређује, "привремено до доношења одговарајућих закона"... питање радно-правног статуса запослених у државним органима, покрајинским органима, органима локалне самоуправе, јавним предузећима чији је оснивач Република и локална самоуправа и јавним службама са подручја АП Косово и Метохија, као и питање делимичног социјалног збрињавања лица са подручја АП Косово и Метохија која су била запослена, а која без своје кривице не раде и не остварују приход по другом основу, утврдио да се у тачки 1. мењају износи плате или зараде коју примају наведена лица, а у тачки 2. прописује могућност да органи и организације могу да распореде запослене који примају накнаду плате или зараде, те у тачки 3. – да се исплаћује привремена накнада лицима која су на дан 9. јуна 1999. године била у радном односу у друштвеној организацији и друштвеном предузећу на подручју АП Косово и Метохија а по том основу не остварују зараду или накнаду зараде, а нису засновала нови радни однос, нису остварила право на пензију и не остварују приход по основу рада или имовине, док се у тач. 6. и 7. Информације – лицима са територије АП КиМ остваривање права на плату, зараду, накнаду плате, односно зараде, условљава обавезом давања изјаве под кривичном и материјалном одговорношћу, да лица нису продала имовину на подручју Аутономне Покрајине Косово и Метохија.
Из наведеног, по оцени Уставног суда, произлази да су Закључком, "привремено", уређена: питања статуса и положаја државних органа, организација и јавних служби чији је оснивач Република Србија и јединица локалне самоуправе; висина плате, односно зараде; начин увећања плате, односно зараде; престанак радног односа запосленог у наведеним органима, предузећима и службама а који одбије распоређивање, услови за исплаћивање привремене накнаде одређеним лицима, извори средстава за накнаде; плаћање доприноса и престанак исплате; начин исплате по основу рада на подручју Аутономне Покрајине Косово и Метохија. По оцени Уставног суда, то даље значи, да Закључак није донет ради извршавања закона, већ ради уређења наведених односа "до доношења одговарајућих закона".
Уставни суд је, полазећи од тога да је Влада у тачки 1. Закључка, у делу тач. 1. до 3. и тач. 6. и 7. Информације, уређујући статус и положај државних органа, организација и јавних служби чији је оснивач Република Србија и јединица локалне самоуправе, односно област радних односа, запошљавања, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, коришћење и располагање правом својине и другим имовинским правима стеченим на основу закона, оценио да је Влада оспореним Закључком и Информацијом уредила питања која се могу уредити само законом или која су већ уређена одговарајућим законима. Такође, Уставни суд констатује да Република Србија може уводити посебне мере из члана 21. став 4. Устава, ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су у суштински неједнаком положају са осталим грађанима, те у складу са тим може уводити посебне мере и за лица са подручја Аутономне покрајине Косова о Метохија, ако се та лица, због специфичних услова живота и рада, налазе у неједнаком положају са остлаим грађанима. Међутим, Уставни суд стоји на становишту да се посебне мере из члана 21. став 4. Устава могу уводити само законом или на основу изричитог овлаћења из закона.
Стога је Уставни суд утврдио да тачка 1. оспореног Закључка Владе, у делу којим су прихваћене тач. 1. до 3. и тач. 6. и 7. Информације, није у сагласности са Уставом и законом. Међутим, како се у тач. 4, 5, 9. и 10. Информације утврђују одређени задаци надлежним министарствима и Координационом центру, а и тач. 8, 11. и 12. су у логичној и суштинској вези са целином тач. 1. до 3. и тач. 6. и 7. Информације, Уставни суд је утврдио да тач. 1. до 12. Информације нису у сагласности са Уставом и законом.
V
Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је поводом предлога и иницијатива утврдио да тачка 1. оспореног Закључка Владе, у делу који се односи на прихватање тач. 1. до 12. Информације у погледу статуса одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, која је саставни део овог закључка, није у сагласности са Уставом и законом.
На основу свега изложеног и одредаба члана 45. тач. 1) и 4) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
На основу одредбе члана 168. став 3. Устава, тачка 1. Закључка Владе Републике Србије 05 број 02-4586/03-001 од 17. јула 2003. године, у делу тач. 1. до 12. Информације у погледу статуса одређених органа, организација и служби са подручја АП Косово и Метохија, престаје да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић